Кажу да детињство траје читав живот. У њему је темељ свега, у њему су жеље, снови и надања, непресушни оптимизам и умешност да се радујемо малим стварима,али и она истанчана нит што децу непогрешиво води путем одрастања и претапања у зреле људе… Ми клинци из улице смо поред предивних родитеља имали срећу да живимо у […]
Шездесетих година у Југославији се појавио рокенрол и настала је југословенска домаћа забавна музика. Рокенрол је много тога променио, не само у музичком укусу, већ и у разбијању неких традиционалних образаца, брзо поставши незаобилазни део сазревања. Производња грамофонских плоча у Србији, која је почела шездесетих година, изазвала је револуцију у музици. Краљево је, као и […]
Мирни човек Миланко Луковић, много познатији као Мишко Пичел рођен у Краљеву 1956. године, где је завршио основну школу и Гимназију. Дипломирао на Економском факултету у Београду. Радио у “Папирпромету” и “Видасилу”. Сећамо се, да је са другом и ортаком Фукијем основао и водио видео клуб “Луна”, почетком деведесетих година прошлог века, најпопуларнији у Краљеву. […]
Све је почело на самом крају прошлог миленијума, са боравком једног младог краљевачког песника у Москви, зиме 2000/2001. године. Песник се упознаје и дружи с неким јавним делатницима руске престонице. Његови домаћини су још увек под снажним утиском бомбардовања 1999. и насилне смене режима у Београду пар месеци раније, а песник неумерен у хвалисању своје […]
Мудри су увек радије бирали врапца у руци, него голуба на грани. Врабаца је све мање, а оринтолози кажу да су угрожена врста. Међутим, у Мошином Гају у дворишту породице Минић у јату врабаца је и један белог перја, једини уочени, албино врабац у Србији. Стручњаци кажу да се овакав рађа у милион јединки, и […]
Почетком овог месеца краљевачко Удружење „Пријатељство за нова времена“ обележило је петнаест плодних година рада и постојања. Успели су да повежу и обнове пријатељске и братске везе Краљево са многим градовима у Европи: Марибор – Словенија, Зелена Гора – Пољска, Лион – Сен Фоа, Лод – Израел, Пула, Српско Горажде… Неко је негде некада […]
Волимо жаргонски или на симболичан начин да упозоримо саговорника, нарочито ако у нечему претерује. Често смо у томе специфични, и те „форе“ се преносе са колена на колено. Краљевачка упозорења су један вид превентиве. Саговорници који то разумеју обично се у неком вербалном сукобу, или препирци, мудро повуку. Неки знају да наставе, па следе нова […]
Без ракије се не иде ни на свадбу, ни на славу, ни на венчање, ни на крштење, ни у војску, ни у рат, чак ни у затвор, што неко рекао: без ракије разговора нема. И многи од нас чим се пробуди, хвата се за флашу, као неки за дуван или за оружје или за нечију […]
Леса Петровића, старог чаршијанца и врсног риболовца сам као клинац упознао почетком осамдесетих година на живописним теренима у селу Стубал крај питоме Мораве. Посебно ме је обрадовало када је ујак при повратку кући са поносом нагласио да је и он “Женевац“ и да га веома цени. Лесо је као и већина локалних риболоваца често посећивао […]
Лачо је седети ту,на овом месту баш, где сиџе нема а у хладу још дремаш; пијуцкаш пиво, лежерно чекаш чеку и зналачки онако баш шмекаш шмеку. Обавезно ти приђе неки батић, што гредом џовански бисер проспе… ,,Бате,икиши ону што носи минић врзињара на насловну ибарских доспе. Знам га склон је одувек пачарењу, недотаван је аблета […]