Братимљење на нивоу градова, између Краљева и Марибора, успостављено је на личним и породичним везама између некадашњих изгнаника и њихових домаћина, као и на сачуваном сећању на њихове ближње, стрељане у масовној одмазди на краљевачком стратишту, у октобру 1941. године. Ехо заједничке трауматичне прошлости одзвањао је у ратним и послератним генерацијама, када су, од 1961. […]
У новембарском издању Сиџе писали смо о најстаријој разгледници Краљева коју је издала књижара Миленка Митровића. Да не би занемарили и остале издаваче разгледница Краљева, најпре подсећамо на Светозара Живковића који је био власник штампарије „Студеница“. Мотиви његових разгледница су Краљево тридесетих година прошлог века. Крајем двадесетих година прошлог века појављују се разгледнице Милована […]
Тешко је, скоро немогуће речима описати шта је корзо, онима који нису имали то задовољство да одрастају после седамдесетих година прошлог века, на издисају самоуправне нам соцреалистичке домовине и доласка дивљег капитализма. Сада би се могло рећи у најбољем периоду цивилизације, у успону и дефинитивном слому свих најбољих карактеристика људског бића, а нарочито младежи. Било […]
У краљевачким матичним књигама за период од 1837. до 1900. године уписани су подаци о рођењу и крштења за 5141 дете, од чега 2620 дечака и 2502 девојчице. Као близанци (двојке) рођено је 158 деце, 79 мушке и 79 женске. У 22 случаја су близанци истог пола. У анализираном раздобљу евидентиране су само једне тројке. […]
Грађани Карановца и епископ Јоаникије Нешковић покушавали су средином XIX века, за време владавина кнеза Александра Карађорђевића и кнеза Михаила Обреновића, да оснују Гимназију у Карановцу. После проглашења Србије за Краљевину, Карановац је 1882. године променио име у Краљево али је уместо Гимназије добио Ратарску (Пољопривредну) школу. Тек 16/29. јула 1909. године, Указом краља Петра […]
Одмах по окончању Првог балканског рата 1912. године, на захтев Удружења ратника из Краљева, Државни савет одобрио је да се на месту пијаце, у центру вароши, подигне споменик изгинулим српским ратницима. Све се одлаже у годинама Другог балканског и Првог светског рата, да би на захтев Удружења ратника власти у марту 1930. године поново потврдиле […]
Шест дана крваве и потресне трагедије (15 – 21. октобар) из Другог светског рата, било је довољно да се облак смрти надвије над Краљевом и угаси преко 2000 живота. Опомена и подсетник на масакр и стрељање невиних је Спомен-парк Краљевачки октобар. Овим свирепим чином Немци су крвљу исписали најтрагичније странице краљевачке исрорије. Шест крвавих дана […]
У документацији институције Спомен-парка, која је делом пренета у Народни музеј Краљево, године 1961. забележена је изјава Љубинке Симовић-Блажић (годиште 1922), тада службенице ФВК. Скривена у кући изнад самог лагерског простора, гледала је последње кораке талаца, међу којима својих ближњих: оца Живана Блажића, скретничара Железничке станице у Краљеву и браће: Милорада (год. 1914), Михаила (год. […]
Краљево у септембру 1941. године није била нимало спокојно. Изван града су допирали звуци пуцњаве, који су били све учесталији, па су предузимане опсежније мере безбедности. Мост на реци Ибар је имао двоструку стражу, појачано је присуство војника у граду и контроле су биле чешће. Међутим, ни ове појачане мере безбедности нису спречиле младе ватрогасце […]
