Димитрије Мита Митровић, син Миленка, краљевачког књижара и штампара, у писму од 8. септембра 1999. године, под називом: „Болно сећање”, упућено Музеју из Београда, где је живео, оставио је сећање на понашање окупатора после уласка у Краљево 6. новембра 1915. године: „Хиљаду деветстопетнајесте године касно ујесен Немци су ушли у Краљево, а за њима доцније […]
Изграђен је 1981. године „Под обалом“ на месту где се некада на земљаном терену „терала“ лопта. Одмах по отварању базена, он је постао најпопуларније место у летњем периоду, углавном млађих генерација. И ове године са 40 година стажа, краљевачки градски базен поново дочекује старе и нове генерације. Свако са своје временске дистанце памти како је […]
Драгомир Мирковић Флегер био је син релативно богатих родитеља, али данас само малобројни стари Краљевчани знају да је био син, јединац краљевачког полицијског писара Љуба Мирковића и његове жене Маре. Флегер се родио у Краљеву крајем 19 века… Швабе је баш мрзео, па је за време њихове окупације (током Првог светског рата) у чаршији на […]
Краљевачка чаршија са тргом од 1990. године има статус културног добра које је заштићено као просторна културно-историјска целина. На тргу је један црни бор који памти црне дане Другог светског рата. Он се сада опасно нагиње према баштама оближњих кафића. Готово свакодневно пролазимо централним краљевачким тргом и зачудо да смо тек након једног узгредног разговора […]
После Првог рата првих поратних године на краљевачку калдрму пристигла су три мотоцикла. Најпре је неки железничар набавио Вандерера, тзв. кајишара, код кога се точак, уместо ланцем, покретао кајишем, а убрзо су се мотоциклима подичили још и Драги Клонфер и трговац Миро Вуковић. Права манија мотоциклизма захватила је Краљевчане у другој половини тридесетих година 20 […]
Из књиге Владана Виријевића „Краљево, град у Србији 1918-1941“, у издању Народног музеја и Историјског архива из Краљева изабрали смо и објављујемо неколико одломака о плажама на Ибру у Краљеву. – У данима летњих жега омиљено место окупљања Краљевчана била је река Ибар. Иако је у близини протицала и Западна Морава, она није толико привлачила […]
Благодети електричног осветљења житељи Краљева осетили су 1902. године, десетак година након Београђана и две године после Ваљеваца и Ужичана. Краљево је овим чином направило значајан искорак испред многих већих српских градова тога времена који су на ово чекали још неколико година – Лесковца (1903), Шапца (1906), Ниша и Зајечара (1909), Ћуприје (1910), Параћина (1911) […]
Остало је забележено да су први краљевачки олимпијци, бициклисти Делета Нишавић и Стојан Стојић. Занимљиво је да су њих двојица добили медаље 1936. године на Олимпијади у Берлину, а да нису били чланови олимпијске репрезентације Краљевине Југославије! Шта се и како се десило? Иако су Деле и Стојан годину дана пре Олимпијаде возили чувени „Tour […]
Територија данашње општине Краљево обухвата неколико мањих предеоних целина: Подибар, Надибар, Морава и Доња Гружа. Ове области су распоређене око ушћа Ибра у Западну Мораву с југа и реке Груже са севера. Долине ових река су природне раскрснице миграционих кретања са центром на терену данашњег Краљева, па је у овој области од давнина и становништво […]
Аеропланска радионица Ваздухопловног техничког завода био је назив за државну фабрику авиона у Краљевини Југославији која је основана у Краљеву 1927. године. Производила је, по лиценци, авионе типа Бреге 19 и Дорније До 17. У току свог постојања, осим назива Аеропланска радионица Ваздухопловног техничког завода, фабрика је још и називана Фабрика авиона Краљево и Државна […]
