Из необјављеног рукописа припремљеног за књигу, у наредним бројевима Сиџе објављиваћемо део пописа речи, израза и фраза краљевчана које је годинама прикупљао и записивао, али нажалост није стигао да их објави Душан Дуле Стојић, новинар и песник.
Сиџа ће се потрудити да уз Вашу помоћ, на годишњицу Дулетове смрти објави ову необјављену књигу.
З
Забеђиват; забеђује – убеђивати некога, наговарати; замајава-ти: „Ма шта с ту забеђујеш, виш` да нем` времена!
Забиберит, и збиберит – (досл.): зачинити јело бибером, али и свађу: надмудрити кога у расправи, доскочити му ефектном репликом („запржити чорбу”); постигнути погодак у каквој утакмици с лоптом.
Забиџит – задрети, кретати се само у једном правцу, радити једно исто, не одступити ни за корак, тврдоглаво се држати свога става: „Шта си забиџио, ко ован у криву шљиву (ко јуне у плас)?!”
Завидан – (синоним): углавном у значењу завидљив, завистан човек који из пуке зависти и љубоморе приговара другоме кудећи му лепоту, стечени иметак, умешност; ретко кад супротно, у афирмативном значењу: изузетан, натпросечан, изванредан (пословни- економски резултат, спортски или какав други успех).
Завитлава-т се – шали-ти се, зафркава-ти, спрдати, за(ј)ебава-ти се, али углавном на туђ рачун.
Заврнут – (досл): заврнут-и (рукав, славину, шију кокошки); (фиг.): неугледан, изобличен, ружан.
Загасно, и загасито – тамнија нијанса неке боје; (комп.): загасније, загаситије.
Задева-т се – задиркивати (задиркује) се, изазива-ти свађу, заметати кавгу; задевау се – задиркују се, изазивају један другог.
Зађерит – намерити, намерачити, уочити.
Зајно – заједно: “Ајмо зајно до тамо!”
Закурета-т; закуреће – зановета-ти, извољева-ти.
Замлата – занесењак, празноглавац, доконаш.
Занавља-т – обнавља-ти: куповати нове алатке и/или машине, уместо дотрајалих, обнављати одећу.
Запужина – устајали вир на рукавцу реке обрастао трском и прекривен зеленим алгама и жабљаком.
Засад – (досл.) прилог за време: за сада, за ову прилику; тек засађен воћњак – шљивик, вишњик, јабучар, дуњар.
Затракиват – заговарати; одвлачити пажњу испразном причом, месувислим, али знатижељним питањима.
Збупат – набацати нешто на гомилу, без икаквог реда.
Звијук, и вијук – младо, окретно и враголасто (углавном женско) чељаде.
Зврндов – бадавџија, снажан али лењ човек (обично момак), доконаш.
Звокоња – стасит, снажан али приглуп момак.
Згомилат – набацати без реда, натрпати: стрпати све на једно место (на гомилу): “Ма, згомилај то, па како бидне!”; збупати.
Згрбит се – погрбити, искривти кичму.
Згурит (се) – склупчати се, скврчити, смршати, свенути.
Зденут – сакупити, наслагати сено, сламу на једну гомилу – у пласт.
Здрпит – брзо и снажно ухватити (шчепати) нешто и утећи.
Зевзек – празноглавац, бадавџија.
Зембиљ – торба за пијацу или продавницу обично плетена од трске или направљена од каквог другог материјала – платна, пластичних влакана…
Згода(н-а,о) – угођај, лепа прилика; (мн.) згоде: лепе ствари, помагала, јела, посластице, ђаконије (свакојаке згоде); леп мушкрац/жена, дете.
Зинат – за инат, у инат.
Зјапи-т – (пукотина на зиду или земљшту, рупа на ципели/ капуту) зјапе и широм отворена врата на кући.
Зорт (тур.) – страх, прпа: „Вуна Кићо!”
Зрикав – разрок, врљавнут – звати, позвати, позивати.
Зулум (тур.) – терор, зло, дивљање, насилничко понашање.
Зулумћар – онај који чини зло или штету, насилник, силеџија, кабадахија, штеточина.
И
Изгланцат – очистити до сјаја.
Издија, и издима – издише (од болести, од неке муке, или умора); на самрти.
Изест (се), – (досл.): појести, (фиг.): насекирати се.
Из(ј)една – исцела: у једном комаду, у једном захвату.
Изиграва-т – имитира-ти, карикира-ти, подсмева-ти се некоме (исмејавати га); „Прави се да је „неко и нешто”.
Измикнут (се); „Измиксе!” – измакнути се, померити , скрајнути се; измакнути столицу, сто; измакни се, помери се.
Измотава-т се – шали-ти се, претвара-ти се, завитлава-ти се, измишља-ти, изиграва-ти кога или шта.
Изоди-т – исходи-ти, излази-ти (рмс.): „Да л’ д’ изодимо у ту гунгулу?!”.
Из цуга (нем.) – из прве, учас, намах: „Погоди га, бре, из цуга!”; испити чашу пића из једног гутљаја.
Искат – захтевати, потраживати;
Иште, и ишће – потражује – тражи (обично новац, алат или шта друго на позајмицу или бесповратно али прећутно: цигарете, шећер, кафу) „Немо од њега ништа да иштеш (ишћеш)!”.
Искобељат се – извући се из неугодног положаја ( рупе, невоље, загрљаја).
Ишумет; ишумео – излапети (исхлапити), изветрети; излапео.
Ишчивиљи-т – (ис)кривити суштину; ишчашити ногу, руку, раме.
Наставак у следећем броју