КУЛТУРА

КРАЉЕВСКИ СЛОВАР

Из необјављеног рукописа припремљеног за књигу, у наредним бројевима Сиџе објављиваћемо део пописа  речи, израза и фраза краљевчана које је годинама прикупљао и записивао, али нажалост није стигао да их објави Душан Дуле Стојић, новинар и песник.

Сиџа ће се потрудити да уз Вашу помоћ, на годишњицу Дулетове смрти објави ову необјављену књигу.

Д

Да(ј)дер    дај: „Да(ј)дер  то, ’вамо!”, „Пода(ј) му ово!”;

Далеко (га) било,  и даље  га било     бајалица (мантра)  за одбијање неког зла које се у разговору макар  само спомиње (болест,  рат, сиромаштво…);

Дамар-а    жила куцавица, крвни суд, пулс, живац; пулсира, трепти;

Двама    у два маха;

Двиска    овца од годину дана до првог јагњења;

Де? „Де ћеш, де ош и деш?”  где?; „ ’Де (о)ћеш? ’Де си пош(а)о?”; „А, де (је) то?”; „Деш да биднеш?

Деде-(р)     (х)ајде, помози, узми (молба и позив): „Деде-(р), додај ми то!”;

Деринџат     викати, галамити, дерњати;

Диван-и,т    отоман, сећија; разговор; говори; разговара-ти;

Дидемо, и ди(ј)емо (ми)    Ајд  да идемо (ми);

Дилбер (тур.)     љубавник неке девојке (жене):  швалер;

Дими-т  (се)    пуши-ти (се): ватра, цигара, роштиљ; суши-ти месо;

Диринчи-т     ради-ти тешке послове;

Дирек    дрвени стуб (греда) на каквој грађевини; колац за ограду;

Директивно    директно, право;

Довле    довде (до овде:  до овог места, до ове тачке (ту);

Додијат    досадити, дојадити, ометати;

Доклен    докле, докад,  куда, (до ког места, тачке; до ког датума, дана, сата);

Докон-а    дангуби, доколичи, беспосличи, ленчари; беспослен-а;

Дол    доле, наниже;

Долама и доламица    кратак капут од сукна или чоје;

Долап    нарочита дрвена направа за вађење воде из бунара;

Дотерава-т (се) – улепша(ва)-ти се, уређивати – уређује се; превози-ти (ствари, дрва), тера-ти, гони-ти стоку на или с  пашњака;

Дотле    до ту (до тог места ту, овде);

Дреш (нем.)    вршалица за жито (пшеницу, овас, раж); половни аутомобил (пеж): олупина, крш, „старо гвожђе“,  крклема;

Дрктат; дркти, дркће, и дршће    дрхтати; дрхти, дрхће, дрхтури;

Дркаџија    шаљивџија, зајебант: онај који збија шале (али углавном на туђ рачун); онај који  се спрда („завиди па подјебава”);

Дрпит    украсти, снажно зграбити нешто или некога;

Дртина – бескористан човек, ленштина, зврндов;

Друкше и друкче    друкчије,  другачије;

Дубет, дуби  – стајат(и) усправно, непомично;

Ду(в)ан-ит – дуван: индустријска биљка углавном јужних крајева; пушит(и) дуван, цигаре-те, лулу; поклањати некоме дуван-цигарете: „Не могу, бре, да  те ду(в)аним више!”;

Дудук-ат;  дудуче (тур.)    чобанска свирала од посебне  врсте тикава : свира-ти на  дудуку; незналица, глуп човек, глупан;

Дунђер    зидар (градитељ кућа);(пеж.): простак, незналица;

Душман(ин) (тур.)    непријатељ, немилосрдан човек, злотвор;

Ђ

Ђаконије     разноврсна јела,  посластице;

Ђевђир  – специјални дрвени, обично округли рам за вез;

Ђевојка    девојка (за удају);

Ђене–ђене    и овако, и онако, и оће и неће;

Ђенерал    генерал;

Ђилкош (мађ.)  – сеоски мангуп; У мађарском досл: убица меког срца;

Ђинђува – делић огрлице – зрно вештачког бисера од дрвета, пластике или другог материјала као замена за бисере; мање вредан, па и безвредан накит;

Ђипити – скочити: поскочити од беса (увис); одскочити;

Ђозлуци (тур.) – граничници („крилца”) од коже на боковима коњског ама у висини очију (да коњ не би гледао лево-десно и касао куд хоће, већ само онамо куда га кочијаш усмерава дизгинима); (фиг): наочаре;

Ђубре, ђубриште –  смеће, сметлиште; (пеж): лош човек, покварењак;

Ђубравник, и ђубровник –  специјална лопатица за сакупљање смећа;

Ђутуре (тур.)    свеукупно, у целини : куповина неке робе или чега другог  на велико;

Наставак у следећем броју

Оставите одговор