Из необјављеног рукописа припремљеног за књигу, у наредним бројевима Сиџе објављиваћемо део пописа речи, израза и фраза краљевчана које је годинама прикупљао и записивао, али нажалост није стигао да их објави Душан Дуле Стојић, новинар и песник.
Сиџа ће се потрудити да уз Вашу помоћ, на годишњицу Дулетове смрти објави ову необјављену књигу.
Д
Да(ј)дер – дај: „Да(ј)дер то, ’вамо!”, „Пода(ј) му ово!”;
Далеко (га) било, и даље га било – бајалица (мантра) за одбијање неког зла које се у разговору макар само спомиње (болест, рат, сиромаштво…);
Дамар-а – жила куцавица, крвни суд, пулс, живац; пулсира, трепти;
Двама – у два маха;
Двиска – овца од годину дана до првог јагњења;
Де? „Де ћеш, де ош и деш?” – где?; „ ’Де (о)ћеш? ’Де си пош(а)о?”; „А, де (је) то?”; „Деш да биднеш?
Деде-(р) – (х)ајде, помози, узми (молба и позив): „Деде-(р), додај ми то!”;
Деринџат – викати, галамити, дерњати;
Диван-и,т – отоман, сећија; разговор; говори; разговара-ти;
Дидемо, и ди(ј)емо (ми) – Ајд да идемо (ми);
Дилбер (тур.) – љубавник неке девојке (жене): швалер;
Дими-т (се) – пуши-ти (се): ватра, цигара, роштиљ; суши-ти месо;
Диринчи-т – ради-ти тешке послове;
Дирек – дрвени стуб (греда) на каквој грађевини; колац за ограду;
Директивно – директно, право;
Довле – довде (до овде: до овог места, до ове тачке (ту);
Додијат – досадити, дојадити, ометати;
Доклен – докле, докад, куда, (до ког места, тачке; до ког датума, дана, сата);
Докон-а – дангуби, доколичи, беспосличи, ленчари; беспослен-а;
Дол – доле, наниже;
Долама и доламица – кратак капут од сукна или чоје;
Долап – нарочита дрвена направа за вађење воде из бунара;
Дотерава-т (се) – улепша(ва)-ти се, уређивати – уређује се; превози-ти (ствари, дрва), тера-ти, гони-ти стоку на или с пашњака;
Дотле – до ту (до тог места ту, овде);
Дреш (нем.) – вршалица за жито (пшеницу, овас, раж); половни аутомобил (пеж): олупина, крш, „старо гвожђе“, крклема;
Дрктат; дркти, дркће, и дршће – дрхтати; дрхти, дрхће, дрхтури;
Дркаџија – шаљивџија, зајебант: онај који збија шале (али углавном на туђ рачун); онај који се спрда („завиди па подјебава”);
Дрпит – украсти, снажно зграбити нешто или некога;
Дртина – бескористан човек, ленштина, зврндов;
Друкше и друкче – друкчије, другачије;
Дубет, дуби – стајат(и) усправно, непомично;
Ду(в)ан-ит – дуван: индустријска биљка углавном јужних крајева; пушит(и) дуван, цигаре-те, лулу; поклањати некоме дуван-цигарете: „Не могу, бре, да те ду(в)аним више!”;
Дудук-ат; дудуче (тур.) – чобанска свирала од посебне врсте тикава : свира-ти на дудуку; незналица, глуп човек, глупан;
Дунђер – зидар (градитељ кућа);(пеж.): простак, незналица;
Душман(ин) (тур.) – непријатељ, немилосрдан човек, злотвор;
Ђ
Ђаконије – разноврсна јела, посластице;
Ђевђир – специјални дрвени, обично округли рам за вез;
Ђевојка – девојка (за удају);
Ђене–ђене – и овако, и онако, и оће и неће;
Ђенерал – генерал;
Ђилкош (мађ.) – сеоски мангуп; У мађарском досл: убица меког срца;
Ђинђува – делић огрлице – зрно вештачког бисера од дрвета, пластике или другог материјала као замена за бисере; мање вредан, па и безвредан накит;
Ђипити – скочити: поскочити од беса (увис); одскочити;
Ђозлуци (тур.) – граничници („крилца”) од коже на боковима коњског ама у висини очију (да коњ не би гледао лево-десно и касао куд хоће, већ само онамо куда га кочијаш усмерава дизгинима); (фиг): наочаре;
Ђубре, ђубриште – смеће, сметлиште; (пеж): лош човек, покварењак;
Ђубравник, и ђубровник – специјална лопатица за сакупљање смећа;
Ђутуре (тур.) – свеукупно, у целини : куповина неке робе или чега другог на велико;
Наставак у следећем броју