Хтео бих да се искрено захвалим Сиџи на додељеној награди за моју причу која је објављена у једном од Сиџиних штампаних издања. Када се Сиџа појавила, било је то нешто што ми је омогућило да ми Краљево буде ближе без обзира где сам на планети и да останем у додиру са Краљевом и нашим људима, […]
Тачно пре годину дана, тачније у Сиџи бр.3 објавили смо надимке који су карактеристични за неке краљевчане. Један од наших анонимних читалаца послао је допуну надимака, па их са задовољством објављујемо: Аки, Арно, Ариф, Аџо… Беко, Бангеа, Брацо, Брзи, Брале, Бошкић, Бојке, Белаја, Балац, Бранче, Богутовац, Боко… Вукша, Влајац, Вић, Војче, Ване, Врки, Вуле, Војо, […]
У Краљеву се памте се и препричавају неке од тих „лепих” лажи, попут оних које је казивао Видосав, кафеџија из Витковца који је, изгледа, и сам био убеђен у „фантазију” о себи као борцу са Сутјеске, Неретве… „Био сам иза Саве кад је на Сутјесци погинуо”, понављао је често своју причу Видосав, додајући да је […]
Био је то врло занимљив лик, Веселин Весо Влаховић. Углавном на „привременом раду“ у више европских градова, највише у Паризу и Бечу. Тамо је одрађивао оне послове са друге стране закона, а у Краљеву био миран. Увек са неким друштвом у њему посебно драгим рибничким кафанама: „Слоги“, „Шанси“ или „Јагуару“. Ту су се препричавале и […]
Сви који су познавали Војислава Јанићијевића Јанеза, некадашњег боксера и спортског радника, често су од њега слушали занимљиве приче из ринга, или из кафана. Јанез је био велико спадало. Знао је на специфичан начин да насамари своје пријатеље и другаре, а да се нико од њих не наљути. Почетком деведесетих година када је певач Џеј […]
Те 1999. године познати и позамашни пекар Славољуб Вучићевић Рундо, тежак око 160 килограма, крстио је свог четвртог сина Милутина у присуству малог „краљевачког еснафа“. Занатлије су одрешиле кесу за шесто дете свога брата, како се међусобно називају. Војислав Јанићијевић – Јанез, даривао је малог Милутина са 1000 немачких марака, Маре Стругар са 500, Пајо […]
Краљевчани су препознатљиви по свом специфичном хумору и волшебном вербалном сналажењу у појединим ситуацијама. Један од таквих је Илија Новчић, данас уживалац више него заслужене пензије, што од посла, што од минулог рада у кафанама широм Југославија, највише у нашим градским. Својевремено је као директор предузећа „ЈанХари“ отишао на службени пут у Македонију, да уговори […]
Данас као и обично стојим у реду да бих пазарио сир и још неке ситнице у оближњој радњи код Мале пијаце. Људи око мене без икакве нервозе чекају да особа која је тренутно у трговини изађе да би и они ушли по реду вожње. У једном тренутку се у саобраћајној траци зауставља возило и жена […]
Нађем ћалетов сат, поклон за 10 година рада у „Кисикани“ и сетим се његове приче. Највећи отпор изградњи фабрике „Техногас“ крајем педесетих година прошлог века у Краљеву, давао је тадашњи председник општине, Добрица Ристовић. На једном скупу у Рибници, после дуже опструкције коначно је био приморан да образложи свој став. Његов једини разлог је био […]
У једном од претходних бројева Сиџе објавили смо како је Врабац Риболовац упецао на виру код воденице шарана који је био прекривен слојем брашна. Његова страст није био само риболов, већ и лов. Знао је елегантно да лаже и засмејава публику по краљевачким кафанама. Једном приликом им је испричао једну градску ловачку причу… Јави ми […]