Када су били трећа година са тадашњим разредним Јованом Кричковићем
Овај текст је посвећен недавно преминулој Весни Пројовић (удатој Ђокић) психологу Здравственог центра Студеница и ученици последње генерације 1979-80 класичне Гимназије у Краљеву.
Били смо „руско“ одељење природно-математичког смера, а тај страни језик нам је предавао професор Ракочевић. Био је веома строг, често са непредвидивим критеријумима и имао је неку потребу да без разлога мрцвари и омаловажава ученике. Управо, те 1980. године на једном часу руског десио се јединствен гест ученика IV/4 одељења који ће као отворени бунт ђака ући у анале тадашње Југославије, као први штрајк ученика.
На том часу професор је насумично пропитивао ученике и Мишу Јаковљевићу је „залепио кеца“, на шта је реаговала Весна Пројовић рекавши Ракочевићу на чистом и течном руском језику да њен школски друг није заслужио недовољну оцену. Устала је и изашла из учионице, а онда су као по команди за њом изашли сви ученици. Од тог тренутка кренуо је бојкот насатаве са циљем да се дотични професор замени другим. Као чин солидарности и са својим захтевима, убрзо су се прикључила и остала одељења завршног разреда краљевачке Гимназије.
Пролазили су дани и седмице. Гимназијалци нису одустајали од својих захтева, али ни руководство школе није удовољавало ученицима. Беше то некако незгодно време за ремећење социјалистичког система „благостања“, нарочито због настале ситуације око председника Тита који је лежао у болници у Љубљани. Тада популарни часопис, загребачка „Арена“ о штрајку краљевачких гимназијалаца објављује текст на две стране. Вероватно је тај медијски чин утицао на брзу одлуку да се удовољили захтевима ученика, па је Ракочевић замењен професорком Емилијом Пантелић. Удовољило се и већини осталих захтева других одељења, па су се ученици вратили у клупе и настава је нормализована.
Дуго се препричавала оваква истрајност и солидарност међу гимназијалцима. Један од најбољих ђака генерације Весна Пројовић, својим искреним поступком је иницирала јединствени бунт ученика. За тадашњу Југославију био је то незамислив начин да се неко избори за своја права.
Док Весна путује царством небеским, остаће запамћено да нас је научила да будемо солидарни, да заједништво, хармонија и интегритет групе могу да направе и незамисливо. Хвала!
Драган Благојевић