ВРЕМЕПЛОВ

ПРВО ОСЛОБАЂАЊЕ КАРАНОВЦА

Напад на Карановац почео је у недељу 18. јуна 1805. године који се успешно завршио после једанаест дана када су устаници које је предводио Крађорђе тог 29. јуна у 9 часова ушли у град на Ибру. Број устаника прелазио је 6000, међу којима је било око 1100 коњаника.

У нападу на Карановац и у борбама за његово ослобођење, поред Карађорђа и Радича Петровића који је командовао војском, учествовале су скоро све најугледније српске старешине: Васа Чарапић, Станоје Главаш, Лазар Мутап, Сима Марковић, Прота јагодински Јанко Катић, Ђуша Вулићевић и многи други.

Пред стројем устаника међу којима је било и неколико војвода, јагодински прота је

једном свештенику из новопазарске нахије који је у Крановац преносио писма, „ударио 25 врућих батина“. Према неким подацима највише јада карановачким Србима задавао је турски силеџија Згура Мехмед – ага, „кога Срби на један леп начин убише и на рогове његове црне краве Згурину главу натакоше и пустише карановачким сокацима“.

Хроничар је записао да је тај четвртак, дан ослобођења Крановца после кише био ретко леп и да се ширио мирис кринова иза карановачких башта. Неких од 700 кућа красиле су пуне баште цвећа, нарочито љиљана. Карановац је имао изглед источњачког града са 14 кривудавих калдрмисаних улица, које су носила имаена турских султана, беликих везира и познатијих карановачких Турака. Поред Ибра је постојала Јалија махала, било је чак 12 џамија међу којима је доминирала Алаџа (шарена) џамија.

У данима ослобођења Карановца турски део је попаљен, после чега се подиже нови српски Карановац чији је први капетан био Радич Петровић, родом из села Сиоковца у Левчу. У Карановцу је остао до 1808. године када постаје судија у београдсдком магистрату. По ослобођењу Карановца, устаници су основали Суд за чијег првог председника изабраше Петра Перуничића из села Слатине.

После кратког предаха у ослобођеном Карановцу, Карађорђе је са једним делом устаника кренуо ка Јагодини, док је већи број које је предводио Радич Петровић кренуо ка Ужицу, којег су после дводневне борбе 20. јула ослободили, организовали власт и успоставили ужичку нахију.

Прошло је непуних девет година, када је Карановац поново пао у турске руке. „Поново је сутон са тамом прекрио зору у српском Карановцу граду на Ибру, граду пуном цвећа и мириса белих кринова…“.

Драган Благојевић

Оставите одговор