Иако је, у свом првобитном облику, изложба „ЛП – Историја грамофона и златно доба плоча”дело етнолога-антрополога Викторије Шимон Вулетић, запослене у Градском музеју Суботице која је, како је то ауторка једном изјавила, настала као доказ „да у граду(Суботици) постоје теме које су, као заједнички културни именитељ, једнако интересантне свима у овом вишеструко подељеном граду” она је и својеврсни допринос културном идентитету Краљева.
Поставка ове изложбе у Краљеву обогаћена, захваљујући труду Мирјане Савић и Олега Романова посленика Народног музеја Краљево експонатима и другим садржајима који дају својеврсни историјски пресек музичког живота Краљева кога многи, с правом, називају “Српски Нешвил”, али и града који је изнедрио сијасет музичара који су се афирмисали и у другим музичким жанровима, осим у народној музици.
За тај и такав, жанровски шаренолики, музички развој Краљева најзаслужниј су грамофон и винил плоче који су се, у граду на Ибру први пут појавили у првим деценијама прошлог XX века.
Почело је, 1928.године у Бечу где је издата плоча краљевчанина Драгија Петровића, члана Београдске опере са српским народним песмама “Нисам ја био бекрија” и “Шта ћеш цицо да ти купим”, настављено у Чехословачкој где су снимљене композиције Миливоја Црвчанина, затим следи Витомир Воја Трифуновић који је свирао хармонику на плочама Народног оркестра Властимира Павловића Царевца, да би затим, почетком шездесетих година прошлог века, настала ера Предрага Живковића Тозовца, Лепаве Лепе Лукић, Новице Неговановића, Снежане Ђуришић, Раше Павловића, Томислава Чоловића, Весне Змијанац, који су снимили милионске тираже грамофонских плоча а рекордер међу њима по броју наслова је Лепа Лукић са 76 плоча. Њиховим стазама,данас,настављају Миша Мијатовић,Вада Пановић,Александар Софронијевић…
У “другој”, жанровској, колони грамофонске плоче снимају Лазар Тошић, Дјего Варагић, Смак, Лазар Ристовски, Безимени, Три плус три, Кашика љубави, Гама зрак….
Као својеврсни куриозитети којима се желела дочарати улога краљевчана у историји грамофона и грамофонских плоча, забележени су, у каталогу за ову изложбу, а чуло се то и у пригодним говорима на отварању изложбе, подаци рецимо о томе да су слушаоци Радио Београда,педесетих година прошлог века, први пут чули песму “Its Now Or Never” Елвиса Прислија са плоча добијених, на позајмицу, од краљевчана Богосава и Добросава Думића који су добијали грамофонске плоче од свог кума из Лондона, или да је у некадашњој дискотеци ЛП33, смештеној крајем седамдесетих година прошлог века у подрумским просторијама ресторана Париз, пуштена први пут у ондашњој Југославији, песма Барбре Стреисанд “Woman in Love”.
Свој допринос развоју музичког стваралаштва Краљева давале су и локалне радио станице, пре свих најстарија међу њима Радио Краљево, Мелос, М радио, Глобус…
Управо ова изложба, тај њен локални сегмент, из заборава пред лице јавности враћа ,неправедно, заборављена имена многих музичара али пасионирних колекционара грамофонских плоча, љубитеља добре музике, од који су се неки, попут Животе Јевтића рецимо,касније и професионално ангажовали у музичком шоу-бизнису, у локалним радио станицама, или као организатори бројни музичких дешавања, не само у Краљеву.
Аутори овог, краљевачког сегмента изложбе „ЛП – Историја грамофона и златно доба плоча” су, свесно или несвесно, пред локалну заједницу, установу чији су делатници а и пред себе и друге колеге историчаре, поставлили су ни мало лак задатак. Да се започето,истраживање музичке историје Краљева настави и да се, уз помоћ државе, локалне самоуправе, других институција и установа из области науке и образовања изграде темељи будућег виртуелног музичког музеја Краљева, како то рече Олег Романов.
Краљевачке новости