ВРЕМЕПЛОВМЕСТАСПОРТ

ПОЛА ВЕКА БЕРАНОВЦА

Прва ауто трка за шампионат Југославије возила се 1972. године на стази војног полигона Берановац. Листајући старе новине из тог периода, занимљиво је, не нађох ни један наслов о том догађају у Краљеву. Али, већ наредних година када су одржаване ауто-мото трке, у локалном листу Ибарске новости о том спектаклу на Берановцу писали су новинари овог недељника.

Крајем септембра те 1973. године на аутодрому Берановац такмичило се 180 аутомобилиста и мотоциклиста за бодове у шампионату Југославије. Јунак тог дана био је Драго Регварт из Загреба јер је поставио рекорд стазе просечно возивши један круг брзином од 142,1 километара на сат. Тада је у класи аутомобила до 1300 кубика победио Сеад Алихоџић из Сарајева, а трагичар дана у класи од 1000 кубика био је Ђани Шверко који је у последњем кругу непосредно испред циља излетео са стазе и изгубио прво место. У најатрактивнијој трци мотора од 250 кубика победио је Марјан Косић из Ријеке. Он је на Јамахи просечно возио брзином од 124  километра на сат. За гледаоце је била посебно атрактивна трка мотора са приколицом од 1000 кубика. Такмичари из Велења, Цамлек – Погорелц су се тада окитили ловоровим венцима и пехаром.

По оценама тадашњих извештача, на Берановцу је било више од 40.000 гледалаца и организација трка је била изванредна. Поред свих похвала, забележено је да се краљевачко угоститељство није припремило да прими велики број посматрача који су дошли из готово свих крајева Југославије. У Ибарским новостима је Милан Глишовић тада написао: „Знало се, па ипак, град се обрукао. Неколико хиљада посетилаца преспавало је једну ноћ у својим аутомобилима, по канцеларијама, па чак и у парковима. У неким објектима било их је више у кревету…“. Тада су се на Берановцу продавали само „бајати“ сендвичи, пића није било у продаји. Организатори су бесплатно поделили неколико хиљада флаша минералне воде, „… да гледаоци не би цркавали од жеђи“.

Наредне 1974. године остало је забележено да је на стази Берановац, дугачкој 5.250 метара, француски возач Мишел Бо возио Цитроенову „плаву формулу“ са мотором од 75 коњских снага, и да није успео да обори рекорд стазе који је у претходној години поставио Драго Регварт. На свечаном отварању трке био је и светски боксерски шампион Мате Парлов.

Године 1976. је званично отворена класа под називом „формула супер фау“. У тркама су учествовали “кајман болиди” од 1600 кубика. Трке су биле занимљиве гледаоцима. Прва трка шампионата Југославије, на кружним стазама, одржана је на аеродрому Крк. Франц Јеранчић је једини такмичар који је имао озбиљно искуство са овим болидима. Алеш Пушник је годину дана раније забележио један ревијални наступ у Краљеву, док су Драго Лазић и Горан Штрок имали један излет ван Југославије возећи Куп Европе у Салцбургу.

Остало је упамћено да је на Берановцу у атрактивним мото тркама учествовао један од тада најбољих европских возача двоточкаша, мађарски моторциклиста Јанош Драпал. Он је нажалост 1985. године настрадао на својој Јамахи на трци у Чехословачкој. Вест о трагичном догађају са тугом је примљена и у Краљеву, јер је Драпал годинама био миљеник наше публике на Берановцу.

Аутодром Берановац са тркачком стазом дужине 5.250 метара и 14 кривина важио је за атрактивну и опасну писту. На њој настрадало неколико возача мотора, али и аутомобила. Потребна су значајна улагања у безбедност такмичара и гледалаца. Својевремено се причало да ће се на Берановцу адаптирати стаза за европска и светска такмичења, чак и за Формулу 1. Али, све је остало на причама и лепим жељама заљубљеника у ауто-мото спорт.

Током минулих пола века Берановац, који је својевремено уз ријечки „Гробник“ важио за најбољу ауто стазу не само у ондашњој Југославији него и у региону, доживљавао је и успоне и падове, судбину бивше државе, беспарицу, бројне импровизације, али је свакако био и остао омиљена стаза за учеснике и љубитеље овдашњег мото спорта.

То су, 12. јуна 2022. године присуствујући обележавању јубилеја, потврдили и наши велики асови Жарко Терзић, Миодраг Ђелмаш, Милован Веснић и Павле Комненовић који су често водили велике окршаје на врелом берановачком асфалту.

– Конфигурација стазе на Берановцу је перфектна и лепо је што постоје људи који желе да уложе у њено додатно унапређење. Аутомобилизам тражи упорност и на стази и око ње. Ко се овим спортом бави због моде, то не траје дуго, а онај ко то ради из љубави, може да попут мене догура и до 40 година трка – у свом стилу каже Павле Комненовић, један од најбољих возача у српском аутомобилизму свих времена.

Драган Благојевић

Оставите одговор