ВРЕМЕПЛОВЧЛАНЦИ САРАДНИКА

ОСТАВИЛИ ВИШЕ ОД 200 ЗАДУЖБИНА

Владари из династије Немањића, која је Србијом столовала два века, оставили су више од 200 задужбина. Оснивач манастира подигнутог надомак Краљева, на десној обали Студенице јесте и родоначелник лозе Немањића велики жупан Стефан. За овај споменик српске прошлости који је 1986. уписан у Унесков регистар светске баштине, с правом се каже да је наш прозор у свет.

У студеничком манастирском комплексу главна – Богородичина црква подигнута је у српско-византијском стилу и осликана изузетно вредним живописом. Живописање храма надгледао је први српски архиепископ Сава, који је био и студенички игуман. Све што је сачувано у Манастиру Студеници потврђује да је српска средина, још од времена Стефана Немање, била отворена према најзначајнијим уметничким токовима тадшње Европе.

“Он је за зидање своје цркве ангажовао архитекте са запада, највероватније из приморја нашега, а са друге стране за живописање цркве је ангажовао тадашње највеће сликаре са Истока и Византије, вероватно из Цариграда”, каже проф. др Миодраг Марковић, историчар уметности.

У Руговској клисури древна метохијска лавра Пећка патријаршија задивљује архитектонским склопом четири цркве – Светих Апостола, Светог Димитрија, Богородичина и Светог Николе, које повезује припрата. На самом улазу у светињу је и осликана фреска “Лоза Немањића”.

“Ту је цео календар у години приказан и овде је и ‘Тајна вечера’ где су постављени виљушка, кашика и нож, када многи други нису знали, нису користили, а ето код нас се приказује још у 13. веку”, наводи Мати Харитина, иггуманија манастира Пећке патријаршије.

Монументална задужбина подно Проклетија Високи Дечани, подигнута је у време процвата средњвековне српске државе. Ктиторски натпис потврђује чије је наслеђе.

“Изнад ових врата има запис Фрањевца Вите који је био главни архитекта и пише да је подигао цркву Христу Пантократору. За два краља Стефана Уроша Трећег назван – Дечански по овој његовој задужбини његов син Душан који се исто помиње у запису завршио Дечане за осам година”, истиче јеромонах Петар, кустос Манастира Високих Дечана.

Сведочанства вишестолетног трајања светиња које су завештали српском народу Немањићки владари у култури и историји не само Европе је незаменљиво, јер је осам краљевских задужбина у регистру светске културне баштине Унеска и део су историје и културе човечанства.

РТС

Оставите одговор