Без математике и мотике нама леба! У краљевачкој гимназији професор Мија Петровић предавао је матемоатику. У Школском споменару „Моја школска генерација 1947 – 1954“ коју је написао др Милан Матијевић 2013. године, о професору Мији смо нашли записану успомену на њега:
Један из најстаријих краљевчких породица. Учесник многих културних збивања првих деценија прошлог века у граду на Ибру. На основу његових сећања, фотографија и записа Краљево је успело је да обогати своју културну прошлост у времену од 1908. до 1938. године. Присуствовао је 1908. године првим филмским представама у Краљеву које је у просторијама кафана […]
… Тих дана првог месеца слободе иако је рат још увек трајао грађани Краљева, а са њима и наша породица покушавали су да покрену нове животне токове. У нашем разореном домаћинству било је пуно посла, али не и новца да се многе ствари доведу у ред. Отац је после рада у Електричној централи и […]
Многе у Краљеву познајемо само по надимку који су добили на основу понашања, изгледа, карактера, порекла, посла, скраћеног имена или презимена… Да се подсетимо: Аламуња, Ашке, Антонио, Акреп, Ауспух, Андро, Ацко, Ацкан, Аризона, Амазонка, Американац, Ајова… Бузга, Барон, Бамбуљ, Биндер, Буђо, Бакрач, Буре, Буљо, Бенко, Бусика, Багер, Бартула, Буги, Баћко, Боби, Баланџа, Боки, Бане, […]
Као и сваки риболовац, Врабац је волео да седне у кафану и да присутнима прича своје доживљаје са пецања или из лова. Умео је да драматизује, да накити причу и да све држи у неизвесности до самог краја. Елем, једног дана Врабац решио да пеца шарана. Поранио и отишао на Гружу код воденице у засеоку […]
У међуратном периоду Краљево је било место предузимљивих људи, првенствено припадника трговачког слоја становништва. Жеља за оснивањем новчаног завода није значила само могућност за акционаре да дођу до повољних кредита, већ је носила у себи и утицај не само на привредне, већ и политичке токове места. Иако су у Краљеву још из предратног периода […]
Ручно исписану таблу изнад дрвеног шибера на металном киоску кога је одавно начео зуб времена, лично је написао Јовиша Гуџулић. Овај краљевачки сајџија већ 50 година не ставља катанац на своју радњу на аутобуској станици. Ту поправља старе сатове, или како то он воли да каже, успомене које се не заборављају. „Да нисам то […]
Дочекивала и испраћала стотине путника дневно – радника, службеника, ђака, сељанки са кофама сира и котарицама јаја, сељака са дењком брезових метли или држалица са обавезним шлајпиком у задњем џепу сукнених панталона (изазов за ординирајуће џепароше). Река путника приспелих раздрнданим аутобусима журно се разливала на све четири стране хитајући за својим послом, заборављајући намргођене […]
О Јовану Сарићу, трговцу, „председатељу суда обштине карановачке“, председнику општине 1881. и 1886. године, везују се приче о уређивању краљевачких улица када је наводно слао жандаре који су насилно рушили страћаре и куће оних грађана чије су се дворишта налазила на местима предвиђеним за реконструкцију. Прича се да је Јован Сарић је прво затегао […]
Чувени воз „Оријент експрес“ је каснио само једном. Десило се то на београдској железничкој станици 1928. године. У Француској је у то време обележавана десета годишњица савезничке победе у Првом светском рату. За ту прилику послат је воз за Београд како би превезо српске званичнике позване да учествују у прослави. Укрцавали су се […]