ВРЕМЕПЛОВ

ПРВЕ КРАЉЕВАЧКЕ БАНКЕ

 

У међуратном периоду Краљево је било место предузимљивих људи, првенствено припадника трговачког слоја становништва. Жеља за оснивањем новчаног завода није значила само могућност за акционаре да дођу до повољних кредита, већ је носила у себи и утицај не само на привредне, већ и политичке токове места. Иако су у Краљеву још из предратног периода постојала два локална новчана завода, 1924. године основан је још један – Краљевски трговачки кредитни завод. Високе зараде које су банке остваривале, али и жеља да се удружи капитал ради заједничког улагања утицали су да се у Краљеву оснује нова банка, поред два постојећа новчана завода, Краљевске привредне банке и Краљевске акционарске штедионице. Половином априла 1924. године потребну документацију за оснивање банке поднели су: Лазар П. Кузмановић, трговац; Милан Ј. Јовичић, трговац; Никола Чукулић, опанчар; Алекса Н. Јелесијевић, трговац; Велисав Томовић, трговац; Миодраг Јовановић, пекар; Тодор Шевић, инжењер; Милан Тодосијевић, хотелијер; Бранислав К. Паштровић, адвокат, и Радомир Ј. Јовичић, трговац.

Статутом предвиђени назив установе био је Краљевска трговачка банка, међутим, промена имена уследила је веома брзо, тако да је одобрење за рад од стране Министарства трговине и индустрије од 14. априла 1924. године гласило на Краљевски трговачки кредитни завод. Главница од 2.000.000 динара била је подељена у 2000 акција од по 1000 динара. Висока номинала акције говори о томе да су оснивачи били сигурни да располажу довољном количином капитала и да им је жеља била да се капитал користи за улагања у којима је већина акционара већ учествовала.

Највећи број акционара Трговачког кредитног завода био је из Краљева, али их је било и из Ушћа, Лесковца, Ужица, Београда и Чачка. Седиште Краљевског трговачког кредитног завода било је на Тргу краља Александра на броју 30.

 

(„Наша прошлост 16“ – Иван М. Бецић)

Оставите одговор