О Јовану Сарићу, трговцу, „председатељу суда обштине карановачке“, председнику општине 1881. и 1886. године, везују се приче о уређивању краљевачких улица када је наводно слао жандаре који су насилно рушили страћаре и куће оних грађана чије су се дворишта налазила на местима предвиђеним за реконструкцију.
Прича се да је Јован Сарић је прво затегао канап у својој улици,и пошто је његова кућа штрчала преко канапа, прво је њу срушио?! Иза њега је остало Краљево кога се радо сећамо,уређено,са правим улицама. Данас се трг испред зграде Општине Краљево назива његовим именом.
Иако се негде помиње да је кружни трг у центру града његова идеја, према чланку, који је у „Политици“ 19. децембра 1937. године објавио Миле Каличанин, краљевачки дописник, идеју за кружне тргове дао је кнез Милош:
„Он је тражио тепсију песка и ту нацртао кружни трг“. Карановац се развијао на неколико локација. Прва је била у Сијаћем пољу поред Ибра, јер су Турци волели воду, реку и тефериче (весеља), али тај приобални простор често је плављен. Друга локација била је на месту данашњег парка Пљакин шанац, јер су око шанца, који је грађен за потребе Карађорђевих устаника почеле почетком 19. века да ничу куће. Трећа је била локација, тзв. Стара чаршија у којој су живели махом Срби, а четврта и последња је локација на потезу од Старе чаршије до парка Пљакин шанац. Данас је ту градски центар, некада су биле ливаде и баруштине, а мештани су ту напасали и стоку. Баш ту је формиран урбанистички део са кружним тргом и улицама које се секу под правим углом.“