Тако се називао угао данашњих улица Хајдук Вељкове и Милоша Великог (некада Лењинова), преко пута кафане Задужбина. На том месту, све до тридесетих година прошлог века, постојала је трговина Глише Аритоновића, да би на истом месту била подигнута апотека краљевачког апотекара Миодрага Марковића.

У Краљеву, на на месту на коме се данас налази кафана „Женева“, увек је било живо. Ту су се млади Женевци најрадије скупљали. Ту су се деца из тог краја најпре играла, а младићи и девојке су се баш ту најчешће налазили, заљубљивали и забављали. Али тај део краљевачке Старе чаршије, који се данас назива […]

Река Ибар је обележје града Краљева. Вековима су житељи овог града са једне на другу обалу прелазили како су знали и умели. Историчари бележе да су ту постојале скеле, па дрвени мостови, а њих су у 20. веку наследиле нови, модернији мостови. На месту данашњег старог моста некада је био дрвени мост, који је сменила […]

Ни стручњаци нису сигурни да ли је ова тврђава саграђена пре 13. века или касније, у које сврхе и ко је њоме најпре господарио. Понегде се у књигама помиње де је, можда, грађена још у време Стефана Немање, ради одбране севера српске државе и манастира, али има претпоставки да је за исте потребе подигнута касније. […]

Господар Васин конак у Краљеву налази се у данашњој Карађорђевој улици број 1, а за његов настанак везане су три претпоставке. По једној, пошто су Обреновићи у Краљеву (тада Карановцу) подигли цркву, епископ Јанићије је подигао конак у коме су Обреновићи одседали када су долазили у Краљево. По другој верзији, конак је сазидао кнез Милош […]

Све до 1946. године деца су се у Краљеву лечила у болници заједно са одраслима. Заслугом др Обрена Јовића тада је оформљена соба са десет кревета за лечење деце. Велики број деце, изискивао је већи и бољи простор за здравствену заштиту деце. Школска поликлиника је била отворена 1951. године, а зубно одељење овеполиклинике наредне 1952. […]

На овој фотографији из 1924. године види се бифе „Краљево“ у Београду, на нама непознатој локацији. Кажу да се тада најбоља ракија у Београду пила у овом бифеу. Немамо ни податак ко је био власник бифеа, али судећи по називу „Краљево“, претпостављамо да је пореклом из нашег града. Иначе, већ дужи низ година у Дурмиторској […]

У Дому друштвених организација Синдикат, Раднички универзитет, Виша економска школа из Пећи, курсеви за аналфабете, манекене, завариваче и фризере, представништва привредних гиганата…, све је то било ту, под ногама новинских чаробњака који су суверено, са свим аргументима „седме силе“, владали градом са највишег спрата ове грађевине. А права моћ, инспирација и стратегија, стицала се доле, […]

Поред ротационе пећи број 1 пуна 72 часа стајали су сви тадашњи радници на челу са директором. Шест сати након убацивања прве сировине у пећ, 27. новембра 1952. године, произведене су прве количине синтер магнезита. Тај дан постао је Дан индустрије Магнохром, а нико тада не би ни слутио да ће већ наредне године 100 […]

Налази се високо у брдима званим Немањина кула, на обронцима планине Чемерно, узводно уз реку Студеницу. Горња Савина испосница, као и Доња Савина испосница представљају непокретно културно добро као споменик културе. Испосницу је подигао Свети Сава после свог повратка са Хиландара. У њу се повлачио за време постова где се у миру и тишини молио. […]