У Краљеву, на на месту на коме се данас налази кафана „Женева“, увек је било живо. Ту су се млади Женевци најрадије скупљали. Ту су се деца из тог краја најпре играла, а младићи и девојке су се баш ту најчешће налазили, заљубљивали и забављали. Али тај део краљевачке Старе чаршије, који се данас назива Женева, био је и позорница трагичних догађаја. Један од најтрагичнијих догађаја, за који се у овом крају зна, одиграо се негде у време почетка Другог српског устанка, некако одмах после формирања насеља на том делу данашњег Краљева. Тај трагични догађај из времена Другог устанка, који се одиграо на подручју данашње Женеве, везан је за храброст и одлучност карановачке девојке Мире.
На самој обали Ибра, и тада – као и данас код Женеве – постојала је чесма са здравом пијаћом водом. Легенда каже да је девојка Мира на тој чесми наточила тестију и ибрик воде. Али баш тада, док се Мира још није ни одмакла од чесме, наиђе, на коњима, група Турака, а који су већ били кивни на Србе због новог устанка и због тога што баш у том тренутку морају да напусте Карановац. Један од њих, не силазећи са коња, осорно затражи од девојке Мире крчаг. Ми данас можемо само да претпоставимо како се одвијао дијалог између скромне српске девојке и осионих Турака. А знамо, по предању, да је карановачка девојка Мира остала упорна у одлуци да Турке не послужи водом, те они – ионако кивни на Србе – повадише сабље и ту, поред саме чесме, сасекоше је. Од тада, до данас, та чесма се зове Мирина чесма. Становници краљевачке Старе чаршије тврде и данас да је вода са Мирине чесме изврсног квалитета, те је и сада радо пију.
Раде Јоветић – Приче из старог Краљева
Фотографија: Поред Мирине чесме 1909. године