Један од најплоднијих и највољенијих дечјих песника и књижевника између два светска рата, новинар, публициста, хумориста али и редитељ и глумац Бранислав Брана Цветковић, данас је, нажалост, готово сасвим заборављен у српској књижевној и културној јавности. Тек спорадично репринтно објављивање неких од његових прелепих дечјих поема подсете садашње генерације на невероватан таленат овог врсног уметника, који је иза себе оставио значајно дело и кога је чувени Станислав Винавер називао “смејачем и засмејачем”.
Бранислав, односно, како су га сви пријатељи, али и читаоци звали, Брана Цветковић, родио се у Карановцу, данашњем Краљеву, 20 новембра 1874. године, где завршава основну школу, а гимназију у Београду. У Минхену уписује Академију уметности, где упоредо студира сликарство, глуму и режију. По повратку у Београд добија посао у Народном позоришту, где ради као сценограф, али убрзо оснива своју позоришну дружину, коју је београдска јавност прозвала “Браниним позориштем”. Ускоро, Цветковић у сали кафане “Булевар” покреће и сатирични кабаре под називом “Орфеум”, који је на посебан и ироничан начин приказивао тадашњу друштвену збиљу, критикујући режим и тадашњи поредак. Све текстове за кабаре писао је сам. Упоредо са кабареом, Брана покреће и сатирични часопис “Сатир”, а са Браниславом Нушићем оснива прво српско удружење глумаца.
Ратни вихор, који је букнуо 1914, Цветковића, заједно са српском војском, односи у Грчку, где постаје надзорник свих војних позоришта, а сам је водио војничко српско позориште на Крфу. По завршетку рата Брана 1922. године постаје управник Народног позоришта у Скопљу, а већ следеће године прелази у Нови Сад, где у Народном позоришту ради као редитељ. Одиграо је и велики број улога у позоришним комадима, углавном комедијама, од којих је велики број сам режирао. Последње године живота Брана Цветковић је провео углавном мирно, у својој кући у Хиландарској улици у центру Београда, не престајући да пише и потпуно се посвећујући раду за децу, па постаје сарадник “Политике за децу”, а његове поеме попут “Зунзарине палате”, или “Живко брбљивко” остају до данас мала ремекдела поезије за најмлађе.
Наиме, најстарији Краљевчани су причали да је Брана био заговорник подизања споменика у Краљеву и да је, на позив својих ратних другова, крајем двадесетих година прошлог века дошао у Краљево где је, у сали «Париза» дао две представе свога сатиричног кабареа «Орфеум».
Брана Цветковић умро је за време окупације, 20. новембра 1942, у 68. години живота. У Београду је, неколико месеци по смрти, добио улицу, која је после ослобођења убрзо преименована.
Из Ризнице српске