ЉУДИСПОРТ

ИЗ КРАЉЕВА У НАЈБОЉИ ТИМ НА СВЕТУ

Кошаркашка бајка краљевачке Слоге уобличена је повратком у суперлигашко друштво после деценију и по, где је Војводина ипак у два меча била боља и отишла у полуфинале прве фазе разигравања. У граду на Ибру не жале превише, јер су уз улазак у друштво најбољих српских клубова добили могућност да се наредне јесени такмиче у АБА 2 лиги и изађу у регион где нису били још од времена Југославије.

Можда би се Краљевчани још боље показали у дуелима са Војводином да су на располагању имали и понајбољег играча Немању Бараћа, али је судбина за њега имала другачије планове. Уместо да заигра Суперлигу са Слогом, Бараћ је после завршене Кошаркашке лиге Србије подвукао црту, окачио патике о клин и окренуо потпуно нови лист у животу и каријери како би се посветио баскету 3×3. И то не било где, већ у најбољем тиму на свету – Убу!

Како је дошло до преласка у краљевачку Слогу?

“Тамо имам једног од најбољих другова (Стефан Матовић пр. ау), питао сам га да ли у тиму има места, јер сам желео да се дружимо и проводимо више времена заједно. Моја супруга је из Крушевца што је близу и одлучио сам да пређем у Слогу која у том моменту није имала амбицију да јури неке претеране резултате“.

А, опет, направили сте можда и највећи резултат у новијој историји клуба…

“Тако је. Дошао је Марко (Димитријевић), окупио око себе добру екипу, рекао бих чак и случајно. Све су се коцкице поклопиле да можемо да направимо добар резултат, што смо на крају и урадили“.

Где си се ти видео у свему томе?

“Одмах сам рекао тренеру да мене статистика не интересује и да само желим да помогнем, на сваки могући начин“.

Слога је направила историјски подвиг, код тебе ипак није постојала жеља да останеш и играш?

“Искрено, мало сам се заситио кошарке. Можда грубо звучи са спортског аспекта, али је тако. Пут којим сам ишао кроз каријеру био је мало тежи. Свашта сам прошао, ишао тамо и овамо. Да не буде схваћено погрешно, све сам заслужио, добро и лоше. Задовољан сам каријерицом коју сам заслужио. А, што се тиче АБА 2 лиге, не знам шта бих ти рекао… И да је АБА лига у питању. Није ми новац приоритет, а откако сам добио ћерку тек су ми се променила размишљања и жеље. Нисам више за неко одлажење ван земље и поготово да будем дуго без породице“.

Тренер Димитријевић нам је у најавној конференцији за новинаре пред сам почетак Суперлиге рекао да је највећа разлика између ове и екипа од пре неколико година у томе што има више локалаца, односно играча из Краљева. Конкретно, од једног прошле године, до седам-осам сада. Сигурно ти је неко од играча који су остали причао и упоредио садашњу и прошлогодишњу ситуацију у тиму?

“Има доста у тренеру пре свега. Марко је дошао са максимално професионалним ставом, такав је човек и тренер. Сваку утакмицу иде на победу и скаутинг се ради до најситнијих детаља. Организација тренинга је била на нивоу, на већем сигурно него претходних сезона. Као што сам рекао, мислим да су се случајно поклопиле енергија, хемија и мотивација међу играчима“, сумира утиске 32-годишњи баскеташ и открива:

“Имали смо ситуацију да нам касниле три плате, ми смо одлучили да ћутимо и договорили да играмо даље, а од људи из управе нам је дато обећање да ће новац бити исплаћен за три месеца од тог састанка. Ми смо се сви погледали у очи, запитали можемо ли толико да издржимо, када смо схватили да можемо рекли смо да ћемо ћутати та три месеца, радити и играти даље. Тренирали смо јако, напорно, уз добру хемију у тиму дошли су резултати. На терену и ван њега сви смо се добро разумели. Ниједног тренутка није било ‚ја‘ међу момцима, него само ‚ми‘ што је било много важно“.

Познато је да краљевачка публика воли спорт и кошарку посебно, какву сте “комуникацију“ имали са њима?

“Одличну, па још онаква хала, леп град… Краљево стварно заслужује резултат који смо направили и публика која је долазила увек је пунила бар једну целу трибину. Било је лепо играти пред пуним трибинама, атмосфера је била добра, а како су резултати долазили било је и боље. Људи на улици су нас препознавали, па би прилазили да причају са нама, доста су нас подржавали“.

Никола Стојковић – Моцартспорт

Оставите одговор