Најмање два милиона поштанских марака прикупио је филателиста из Краљева Танасије Штављанин (87) током више од седам деценија, колико се активно бави овим хобијем, а маркице сакупља и данас и размењује их са свега шест заљубљеника у филателију колико их тренутно има у Краљеву.
– Овим занимљивим хобијем некада се бавио цео свет, али од деведесетих година па наовамо, филателија уместо хобија најпре постаје луксуз, а данас је као грана колекционарства потпуно занемарена. Млади се не интересују за њу, због све мање употребе поштанског саобраћаја и развоја телекомуникација, рачунара и интернета, тако да данашње генерације не знају ни како изгледа поштанска марка, каже за Курир деда Танасије из Краљева.
Према његовим речима, за филателију се заинтересовао још као младић, у Чачку, где је завршио Техничку школу, а касније у Краљеву, заједно са почившим новинаром Драгим Петровићем, основао је 1974. године Друштво филателиста Краљева.
– Кроз ово Друштво до 2004. године, дакле, за тридесет година, прошло је више од 200 заљубљеника у филателију из Краљева, а данас их у граду и околини има само шесторо. Радни век сам провео у војсци, као цивилно лице, а све своје слободно време посветио сам управо сакупљању, чувању и проучавању маркица и поштанске историје. Жао ми је што се Друштво у међувремену угасило и престало да постоји у граду на Ибру, додаје Танасије Штављанин.
Деда Танасије каже да у свом поседу данас има више од два милиона комада поштанских марака из земље и иностранства, које су уредно поређане по албумима, који су пак, због недостатка простора у витринама, сложени у картонске кутије.
На новинарско питање колико данас може да вреди његова колекција, Штављанин каже да су највећу вредност поштанске марке које је сакупио имале златних осамдесетих година прошлог века и да су постојали случајеви да су власници њиховом продајом чак могли да купе некретнине.
Данас, како напомиње, за читаву колекцију коју поседује не би могао да добије неки велики новац.
– Поштанска марка је минијатурно уметничко дело. Избором тема и мотива, јавности, домаћој и међународној, скреће се пажња на историјска, културна, научна, уметничка, спортска, туристичка, па и привредна достигнућа и наслеђа неке земље. Зато је изузетно битно да људи брину о њима, јер тиме брину и о својој држави и њеној богатој историји, закључује један од најстаријих колекционара поштанских марака у Србији.
Јован Слијепчевић