На Спомен плочи жртава фашистичког терора испред секције за вучу у Краљеву уклесана су имена 197 стрељаних железничара. Међу њима је и име Милорада Радосављевића. На први поглед ништа необично. Једно од хиљада имена невиних жртава које су немачки митраљези покосили трагичних октобарских дана. Па, ипак, то није обично име. Милорад Радосављевић је уствари Немац – Лоренц Бергер, машиновођа. Човек јунак који није хтео да се склони испред митраљеских цеви и поред наређења немачког официра.
Не хвала, мени је место међу мојим друговима и браћом Србима – пркосно је добацио Милорад Радосављевић, алиас Бергер официру на чистом немачком језику и сишао у већ ископану раку.
Карло и Маргарета Бергер дошли су у Србију, како се сматра из Беча, и ту и остали. Карло је дезертирао из аустро-угарске војске. Неколико година касније, њихов син Лоренц оженио се српкињом из Беле Паланке. Пошто је једно од њих морало да промени веру, Лоренц Бергер је одлучио да то буде он. Од тада се звао Милорад Радосављевић, мада су га и даље звали Бергер.
Са групом железничара из Скопља 1941. године у Краљево је са својом породицом стигао и Милорад Радосављевић – Бергер. Застрашујућа претња окупатора да се за сваког убијеног припадника немачких трупа стреља 100 Срба, а за сваког рањеног 50 Срба, затекла је Бергера у краљевачкој ложионици. Неколико дана касније, тачније 13. октобра, Немци су покупили железничаре и заједно са осталим радницима Фабрика вагона и авиона, затворили у халу.
Бергер је био у једној од првих група којима су Немци наредили да копају ровове. Немачки официр који је контролисао копање, упозорио је Бергера да копа брже и дубље.
Не брините се много, мене ће жуљати а не вас, рекао је Бергер на чистом немачком језику изненађеном официру.
Када му је Бергер објаснио да је и он Немац, официр му је наредио да изађе из раке. Одмах затим полупијани војници дошли су са митраљезима. Бергер је схватио шта ће се догодити. Покушао је да објасни официру да су то невини људи, његови другови… а затим је мирно сишао у раку.
Милан Глишовић