Из необјављеног рукописа припремљеног за књигу, у наредним бројевима Сиџе објављиваћемо део пописа речи, израза и фраза краљевчана које је годинама прикупљао и записивао, али нажалост није стигао да их објави Душан Дуле Стојић, новинар и песник.
Сиџа ће се потрудити да уз Вашу помоћ, на годишњицу Дулетове смрти објави ову необјављену књигу.
В
ваби-т – дозивати животиње: живину узвицима „Пили, пили!„, „Од, мале, од!„ или „Цок,цок,цок!„; овце узвиком „трс-ојс„ и „Оте беле, оте!„ ; крупније животиње ( говеда, коње ) – по имену: „Како ти се ваби та животиња?”;
вабрика, вабрички – фабрика, фабрички;
вавољи-т – јести (жвакати) храну полако, преживати; вавољи – једе полагано једва отварајаћи уста „као риба„и муљајући храну у устима попут преживара; и за рибу у реци (кад једе) каже се да вавољи: „Шта ваздан вавољиш ко сомина – једи, па на посо?!”;
вазда(н) – цео дан, стално, увек, непрестано; сваког дана по цео дан: поваздан;
ваздук – ваздух;
вајда и фајда (тур.) – корист, добит, ћар;
вала (тур.) – заиста, уистину, богами; хвала (израз захвалности): „Вала му де чуо и де не чуо!„);
вакат и вакт(тур.) – доба дана/ноћи: време за полазак – одлазак: „У ко(ј)и вакт?”, „Вакат је да се пође кућам!”;
вако – овако;
вала и фала – хвала (израз захвалности): „Вала на ручку„, „Фала му де чуо и де не чуо!”; по ваљаде – ваљда;
вамилија – фамилија, породица;
вантазира-т – фантазира-ти, измишља-ти, сањари-ти; полудети: „Због њега ћу да вантазирам, начисто!„;
варен-а,о – куван-а,о (пасуљ, млеко, вода, кафа);
вареника – тек скувано (још врело) млеко;
вариоц и варилац – заваривач (електро и/или гасни заваривач);
вари-т – кува-ти(воду);
варошани-н – градски живаљ, грађани-н (житељ-и) вароши (града);
вата-т, вата(ј), и фата-т, фатај! – хвата-ти, хватај!;
вериге – ланци с кукама изнад огњишта на које се веша казан за кување јела; оков на ногама робијаша – негве;
влакче и флакче – омања боца, бочица;
вотњак – воћњак;
вран-о – модар (тамноплаве боје), модро (готово црно); повранео (помодрео) од убоја – крвних подлива задобијених од батинања, у саобраћајном удесу, услед пада и сл.;
вратница – мала једнокрилна капија на дворишној огради (за људе), или велика, обично двокрилна капија – вратнице (за аутомобил, трактор, запрегу, стадо…);
вречат; вречи – плакати, кукати, дречати; дречи: кад неко гласно али немушто кука од какве муке; каже се за овце и козе кад се због нечега узнемире – преплаше, или кад су гладне и жедне: „Иди види што врече те овце!”;
врзина – растиње – жбуње украј имања, поред пута, на међи две њиве, ливаде;
врљав-а и врљок-а – разрок-а, зрикав-а;
врља-т(и) – скита-(ра)ти залудно,бесциљно: „Ене га, врља по селу, ко луда Наста!„;
врљика – проштац изваљен из оплетене дрвене ограде (прошћа); отпала грана (нађена, дограбљена успут) добра и за ложење ватре у пироди или шпорету; мотка, батина;
врч – посуда за вино или воду (од дрвета, бакра или глине): крчаг, ведро, кондир, бокал, ибрик;
вуга и фуга – трулеж, смрад, воњ („Смрди као вуга»);
вукса и фукса – лака женска, проститутка, фуксетина;
вундуља и фундуља – морално посрнула, неуредна жена, простакуша;
вурит – носити (преносити, доносити);
вуруна, и фуруна – челична – лимена или зидана пећ за грејање или печење хлеба и меса, на чврста горива, углавном дрва;
Г
гај – шумарак, шумица: самоникла али уређена и негована (о)мања шумска парцела под листопадним дрвећем, најчешће храстовим и/или буковим;
гарав-уша – црнокос, тамнопут човек; запрљан (умазан) гарежом – чађи и пепелом из шпорета, пећи (фуруне) или димњака; црнокоса и/или тамнопута жена (девојка), црнка;
гараган, и гороган – горостасан човек, људескара опасног изгледа; (погрдно): Циганин, Ром;
гарниш(л)а – гарнишна и/или карнишна (специјално направљен дрвени, метални или пластични носач завеса на прозору);
гас – петролеј за лампе „гашњаче„, плин; убрзавање кретања – пешачења, трчања и/ или брзине бицикла аутомобила..(„Ма, додај гас!„);
гатњик – учкур (појас, узица која држи гаће – панталоне уз тело);
Гашњача – лампа „петролејка” – светиљка „на гас”(петролеј);
гекнут – пасти незграпно, неугодно; ударити некога;
гидан – јадан; каже се сажаљиво за некога ко је убог,немоћан, кљаст, мали, слабашан, болсетан, сироташан, сироче: каже се и за преминулог од и дуге болести – онога који се у болести (на)мучио до смрти;
гилице – гирице: ситна морска или речна риба пржена на уљу са костима;
гилиптер, и гелиптер – мангуп, пробисвет;
главрња-т – скита-ти без циља: скитара-ти, глувари-ти;
главуша – одсечена, и углавном печена прасећа или јагњећа глава;
глеа-т; глеај, глеј – гледа-ти; (по)гледај!;
глиб – житко блато, кал;
глоба – намет, порез, такса; судска или полицијска новчана казна;
голамфер и голанфер – сиротан (слабог имовног стања), гољо, бескућник;
Наставак у следећем броју