Данас ме све страшно замара
док чаршију моју снег шамара,
није ми лачо нимало сине
кад пролазим крај Задужбине.
Уместо да ту попијем вруће вино
исто као некад у време фино.
Све је постало баш смејурија
уместо кафане сада је дрогерија.
Најо више нашег Лондона и гирица
где су конобарисали Врба и Батица
ту смо после корзоа џумле долазили
и с’ мераком јагодинац вопи пили.
Све се изгледа из меморије брише
ни содаџијских радњи нема више.
Гледам садашње краљевачке улице
стране банке, апотеке и кладионице.
А Милутин у своју мишицу мушку
бесан стеже још јаче ону пушку,
па упита: ,,Видиш ли ти братац
на шта личи наш град Карановац’’?
Ненад Вранић (Сиџа група)