Средином прошлога века, мали број краљевчанки је био толико посвећен спорту као што је то била Мирослава Мира Маџаревић (дев. Јањић), рођена 1945. године.
Још као гимназијалка, почетком шесдесетих година, активно је играла рукомет а затим и кошарку за КК Слога из које је досегла и јуниорску репрезентацију Југославије. Иако је љубав према спорту изузетно јака, она се, после завршене гимназије, окреће студирању и завршава Вишу Технолошку а затим и Факултет oрганизационих наука. Породичне обавезе, као и професионалне у Фабрици Вагона, нису је зауставиле у бављењу спортом већ почиње да оформљује женске екипе за учествовање на, тада, врло популарним Радничким спортским играма представљајући Фабрику Вагона. Како су године пролазиле, почела је да игра кошарку, одбојку и рукомет и за мушке екипе ФВК о чему су тада писали и краљевачки медији.
У међувремену се бавила још и стрељаштвом, атлетиком и куглањем.
И дан данас активно прати спорт а нарочито Новака Ђоковића због кога се, бар ми се тако чини, више изнервира него због мене.
У 76. години, од спортских активности, остали су шетње од 10км и беспрекорно сређена башта поред викендице у којој узгаја све што некоме може пасти на памет.
И када год погледам ту башту, помолим се да ће је одржавати тако лепу и здраву, као и башта њу, још много, много година…
Паул Маџаревић
