КУЛТУРА

КРАЉЕВО СЛАВИ 139 ИМЕНДАН

Град Краљево је 19. априла 1882. године краљ Милан Обреновић, на захтев мештана предвођених кметом Јованом Новаковићем, променио старо турско име име вароши Карановац у Краљево.

Два месеца раније Србија је из кнежевине прерасла у краљевину, јер је на предлог Књажевске напредњачке владе, предвођене Миланом Пироћанцем, Стојаном Новаковићем и Милутином Гарашанином, Народна скупштина прогласила кнеза Милана за наследног краља, 22. фебруара 1882. године.

Име града пратило је ту промену државног уређења. „Ваш краљ, ваш кум, зато баш вас прве и најближе седмовратој Жичи жели да поздрави именом које вам одговара данашњим земаљским околностима, нека се у то име ова варош зове Краљево”, рекао је тада краљ Милан Обреновић.

У Првом српском устанку Карановац је освојен 1805. године када је свим Турцима из града допуштено да оду у Нови Пазар. За то време везује се име Чолак-Анте Симоновића (1777-1853) родом из Призрена, каснијег крушевачког војводе. Чолак Анта се за време Кочине крајине настанио у Београду где је радио као ћурчија. Почетком устанка је успео да из родног краја седам товара дугих пушака пренесе у Србију, али су га код Карановца напали Турци. Чолак Анта је ипак успео да донесе оружје Карађорђу у Тополу, а потом је и сам ступио у борбу – прво као Карађорђев момак, а потом као буљубаша.

Турци су повратили Карановац октобра 1813, али су га 1815. заузели устаници кнеза Милоша и протерали Турке према Крушевцу.

Карановац је 19. априла 1882. указом краља Милана Обреновића добио данашње име. Раније исте године, 6. марта 1882, Србија је проглашена за краљевину а кнез Милан за краља, па је тим поводом и Карановцу промењено име у Краљево као спомен на долазак првог крунисаног владара после косовског пораза.

Осамдесетих година 19 века Краљево се истиче еснафском привредом, ситном градском трговином и велетрговином пољопривредним производима. Индустријализује се између Првог и Другог светског рата. Краће време, после Другог светског рата, Краљево се називало Ранковићево (по Александру Ранковићу).

Код Вука у Рјечнику с.в. Карановац: „варош на десном бријегу Ибра, који оданде доље недалеко утјече у Мораву (Карановац је између Ибра и Мораве)”.

Лилечка Марковић

Оставите одговор