Становништво околине Карановца активно је учествовало у Првом и Другом српском устанку, предвођено својим старешинама, углавном свештеним лицима и хајдучким вођама. Најпознатији од њих били су Јован Курсула из Цветака, Радосав Јелечанин из Матаруга, Јаћим Шућур из Грачаца, поп Никола Костић из Мрсаћа и поп Филип Петровић из Брезове (Студеница). Након ослобођења Карановца 1805. године за старешину вароши је постављен капетан Радич Петровић, а након њега војвода Антоније Ристић Пљакић. Поред њих, устанке су ипак изнели и многи сељаци из околине Краљева. Да не остану безимени, ево неких доступних имена које смо пронашли на сајту порекло.рс.
КАМЕНИЦА: војвода Антоније Ристић-Пљакић, Павле Ристић, Мирко Миловановића, кнез Радивоје, буљубаша Милисав, арамбаша Риста, Павле Слепчевић, буљубаша Симо Милосављевић-Паштрмац;
ЦВЕТКЕ: Јован Курсула, Петар Протић, Антоније Пејовић-Протић, Љубисав Радосављевић-Туљо, Маринко Ковачевић;
ТАВНИК: кнез Гаврило Буђевац, Вукосав Симеуновић, бимбаша Васиљ Милорадовић, Стеван Зец, Милутин Богдановић;
ОБРВА: кнез Ђурђе Остојић, Михаило Брђа, Милоје Ђедић;
ЛАЂЕВЦИ: Раденко Шуша, Мијаило Шуша;
МИЛОЧАЈ: Паун Чоловић;
МРСАЋ: кнез Никола Костић;
МАТАРУГЕ: војвода Радосав Марковић-Јелечанин; Радич Балтић, Коста Анђић, Живко Црногорац, Јован Анђић, Јоксим Миљковић, Мирко Вујачић, Радивоје Јанковић, Никола Ћирица, Ђоко Максимовић, Ђорђе Златић, Раденко Евендић, Никола Плавшић, Миливоје Савић, Радован Дугалић, Радич Дугалић, Михаило Савићевић, Арсеније Бугарин, Јован Бугарин, Божо Марковић, Вукоман Раковић, Радосав Вучићевић;
РОЋЕВИЋИ: барјактар Марко Роћевац;
САМАИЛЕ: кнез Мијаило Ђорђевић-Самаилац, Илија, Раде Дмитровић, Павле Максимовић, Панто Радовић;
ДЕДЕВЦИ: Коста Бунарџић;
ЛАЗАЦ: Вићентије Миладиновић, Веселин Лишанац, Миливоје Лишанац, Јован Лишанин;
ВРДИЛА: Милић Паић, Јован Бенић, Велимир Зорнић, Живан Ћосовић, Јован Петрић, Марко Бојовић, Радисав Радунковић, Вук Бешчија, Аксентије Ковачевић, Гвозден Величковић, Михаило Рисимовић, Радич Еџеловић;
ГОТОВАЦ: Спасоје Дмитровић, Вучић Прештевац-Трешњевац, Милован Аџија, Милош Чибуковић;
МЕЉАНИЦА: Симо Милетић, Сава Ниловић, Михаило Лушњанин, Петар Чамага, Ђурко Вулићевић, Јован Камиџорац;
БРЕЗНА: Гаврило Старчевић, Михаило Шибалија, Никола Бековац, Стојан Јанић, Вучко Драганац, Петар Милашиновић, Симеон милашиновић, Радојица Недељковић, Паун Шковрић, Алекса Шалинић;
КРУШЕВИЦА: Вуксан Мирковић, Гмитар Радисављевић, Максим Живановић, Гајо Живановић, Милутин Јанић, Вељко Јанић, Гајо Луковић, Ђоко Милић, Петар Босиљчић, Радовац Пискадинац, Јован Млатишумић, Павле Гвозденовић, Петар Ђипанда, Милић Оклагија, Мијаило Пауновић, Милован Ђуђа, Вучко Зец, Милета Зец, Марко Марковић;
КОВАЧИ: Тодор Величковић, Стеван Пеца, Никола Новаковић, Кара-Паун, Паја Поледица, Јован Поледица, Никола Петровић, Радула Величковић;
ЗАКЛОПАЧА: Аврам Милосављевић, Илија Милосављевић, Јанко Радовић, Јаков Радовић, Васко Требићанин, Радоје Мучњак, Јаков Ђуровић, Вучић Драговић, Тимотије Тимотић;
ВРБА: Мијаило Ћипурић, Рафаило Илић, Мијаило Куртовић, Обрад Павловић, Милосав Радак, Милета Шарац, Јован Гајић, Вучко Филиповић, Мина Дубовац, Радован Маркулић, Милан Илић, Јован Станојевић, Стеван Пеша, Радивоје Радак, Милоје Милетић, Јаков Радовић, Стеван Гајић;
МЕТИКОШИ: Милија Перишић;
СТУДЕНИЦА: Марко Ћос, бимбаша Пуша Н.;
ВИТКОВАЦ: Станко Миличевић;
ГОДАЧИЦА: Милић Ћусић, Василије Ђуровић, Милета Божовић, Спаса Коматовић, Недељко Бабић, Миливоје Ђуровић, Милован Павловић, Ђурђе Ђорђевић, Радосав Јовић, Петар Ћусић;
ЧУКОЈЕВАЦ: Славко Премовић, Сава Вуловић, Миленко Илић, Мојсило Белош, Милутин Варазић, Антоније Јанковић, Павле Гливчић, Радивој Писковац, Никола Станушић, Здравко Премовић, Миљко Никић, Сима Котур;
РАВАНИЦА: Мићо Жеравица, Милован Радојевић, Павле Ковачевић, Милосав Видојевић, Вукоица Анђелић, Риста Мараш, Секула Жеравица, Павле Коленица, Обрад Ћусић, Јовица Мартић, Јован Рајчевић, Радивоје Мартић, Јанићије Старчевић, Паја Косовац, Филип Ћосовић.
Наравно да је овај попис устаника непотпун, јер је нисмо успели да дођемо до релевантнијих података из других извора.