ЉУДИ

ИСИДОР ЖИВКОВИЋ

Кад год се у Србији узбуркају страсти због политике ваља прочитати мудре завршне речи из животне исповести Витановчанина Исидора Живковића објављене 2007.године у књизи „Животни пут Исидора Живковића“.

Био је општински деловођа, солунац, председник општине, посланик, гружански четнички војвода, одметник од комунистичке власти, а пре свега добар и поштен човек.

Овде описује дане по повратку са издржавања шестогодишње казне тешког затвора, уз који је био осуђен на конфискацију имовине и губитак политичких и грађанских права. Своди животни биланс у ком породицу и Србију подиже на највише место.

Настрадао је 1974. године у деведесетој години прелазећи железничку пругу. Окружни суд у Краљеву решењем Рех 8/06 од 20.02.2007. године постхумно је рехабилитовао Исидора Живковића.

Ево његових речи:

– … из казамата дошао сам кући исцрпљен и болестан. Наступа 1952.година – најтежа у мом животу. Где год се појавим на својој земљи то више није моје. Моје њиве други обрађује, други убира плодове са моје земље, други сече моју гору. Породица утучена и уплакана. Нема више наших ливада, њива, забрана, пашњака… Све што сам створио за 60 година одузето ми је. Пада ми на памет да побијем све моје мучитеље и злотворе, па да и себи прекратим живот.

Али живот све равна и полако улази у нормалне токове. Породица ми се повећала. Поред Златане, мене и сина Миодрага – Мића имам снаху Дивну и унуке Радомира и Радосаву. А деца увек доносе радост у кућу. Наше имање опет некако напредује и живимо нормалним и срећним животом.

Године и даље лете. Ја их већ имам пуних 84. Здравље ми је оронуло. Поред реуме, коју вучем још из непроходне Албаније и са Солунског фронта, муче ме и друге болести. Ипак упркос и дубокој старости и болести желим да још – колико могу – помогнем породици и да уопште будем користан. Захваљујем господу Богу што сам још увек здрав у памет па се, поред осталог, најрадије бавим читањем…

Сећам се Драже, Тита, четника, партизана и рата, али гледам ова брда, реке, њиве, ливаде, поља, шуме и људе око себе и нешто мислим: Србија је ипак старија и дуговечнија од свих њих и од свих нас. –

ИнфоКраљево

Оставите одговор