МЕСТА

ИМПРЕСИЈЕ ИЗ ШОШАНИЦЕ

На десној страни пута према планини Гоч ка Столовима налази се засеок Шошаница кроз који протиче истоимена река. Посматрано са врха Столова то је дубодолина са доста ливада, шума, пашњака и косина. У селу је велико, старо и запуштено гробље, што говори да је овде некада живело доста људи. Некадашњи родови су Шалинићи, Понорци, Јолићи, Старчевићи, Живановићи…

И понекад се питам како су људи овде уопште и живели? Са данашње тачке гледишта рекла бих да су били срећнији, задовољнији, здравији него ми сада.

Задња кућа у Шошаници је кућа Живановића. Миљко и Милинко, отац и син већ дуго година овде живе сами. Пси, мачке и кошнице пчела су им једини пријатељи и комшије. Били смо први који смо распртили пут до њихове куће, што говори да до њих данима нико није долазио. И рекла бих, срећни су у овом беспућу. Њима тако мало за живот треба, а у разговору видим да су ван сваког дешавања и да је за њих време стало.

Немају ништа сем голог живота и трошне куће. Изгледа да нешколовани и неписмени знају да богатство не доноси срећу. Зато су рекла би и једини остали да у овом селу чувају ватру. До њихове куће смо се јадва пробили од великог снега и сметова који је на неким местима достизао и преко пола метра.

Дан је био створен за планину. Небо је имало кристално плаву боју, коју не можете да видите нигде сем са планине.

А ми…..? Још увек и после годину дана живимо иза закључаних врата! И после годину дана нас убеђују да су «наредне две недеље кључне», битне да нам буде боље. Више се и не посећујемо, не грлимо, не љубимо, чак су нам и руковање забранили? Још увек нас убеђују да вирус не напада од понедељка до петка, само викендом? Да вируса у ски центрима и луксузним хотелима нема, али зато у малим кафанама које притом имају душу, е баш у њима је смртоносан? Па су те исте кафане с› душом затворене!

Зато, протрљајте очи и бежите више из те зоне лудила у зону лепоте, да би то мало душе сачували! Лепоту погледа и предела не може да дочара објектив камере као људско око.

Ранац на леђа, пут под ноге и џааааадааааа из града!

Што више, то боље!

Јер, тек на врху видиш сврху!

Славица Цаца Павловић

Оставите одговор