Дешавање у Београду пре два, три месеца..
Долазим у зубарску ординацију код другара, наравно Краљевчанина. Тада је момак од двадесетак година у припремама за одлазак. Облачи се и зубар му каже: „Е, баш ти је добра та џока!“.
Момак га упитно гледа. Зубар у мом правцу: „А, шта кажеш за џоку, баш необична..?“
Ја ноншалантно потврдим. Момак избечених очију: „Извините?..“
Зубар га пита: „Је ли бре, бате, где си ти рођен?“.
„У Краљеву, а зашто?“.
„Ниси ти из Краљева… Бога ми. Него иди сад кући и питај ону моју другарицу, а твоју мајку, која је расла у нашем Краљеву, да ти објасни шта је то џока.“
Светлана Пантић