Реч је о Љубинку Милетићу који је рођен тридесетих година прошлог века у Мељаници, планинском селу надомак Каменице. Он је врло рано спознао благодети бављења спортом на физичко и ментално здравље, па је 1951. године постао члан Друштва за телесно васпитање „Партизан„ у ондашњем Ранковићеву. Без изостанака је три пута седмично долазио на тренинге, преваљујући пешице пут од Мељанице до града и исто толико назад, укупне дужине 30 километара.
Онако корпулентан, интелигентан и дисциплинован, брзо је напредовао и захваљујући својим квалитетима са успехом је завршио курс за тренера (предњака). Са том дипломом покреће акцију да се у Каменици оснује ДТВ „Партизан„ и врло брзо окупља 42 омладинца из Каменице и околних села. Чланови друштва су свакодневно у школском дворишту тренирали по програму „народног вишебоја„ који се састојао од дисциплина: скок у даљ из места, бацање камена са рамена, бацање „бомбе„ у ров, пењање уз конопац, трчање на 100 и 1500 метара и обарање руку. Имао је помоћ тадашњих врсних гимнастичара: Станимиру Стефановићу – Брки, Душану Милићевићу – Нају, Драгану Здравковићу – Шваци, Драгану Терзићу – Шврлу, Драгану Антонијевићу – Ћулу, његовом млађем брату Рајку и најмлађем међу њима, Растку Премовићу – Рацу.
Забележено је да се у Ранковићеву јуна 1953. године у организацији Среског савеза ДТВ „Партизан„ одржало окружно такмичење у народном вишебоју, на којем је екипа из Каменице освојила прво место и стекла право да исте године учествује на републичком такмичењу у Београду. Вратили су се са освојеним трећим местом, што је изазвало велико одушевљење у Каменици, па је друштво почело још више да се омасовљује, а уз помоћ сеоске учитељице, приступа му и известан број женске омладине.
Због огромног интересовања сеоске омладине, Земљорадничка задруга из Каменице им уступа део своје сале и издваја скромна средства за куповину неоходних гимнастичких реквизита. Друштво за телесно васпитање „Партизан„ из Ранковићева им поклања струњачу. Улога Љубинка Милетића у напредовању спорта у Каменици је била огромна. То је човек који је даривао спортски живот омладини Каменице и околних села, и био је омиљен не само у свом селу, већ и у Ранковићеву.
И на крају једна мала анегдота о томе зашто су га подозриво посматрале сеоске кафеџије? Љубинко је омасовљењем спорта у Каменици успео да младе људе одвоји из задимљених сеоских кафана у којим су се у поподневним и вечерњим сатима окупљали, јер су у то време кафане биле једина места за дружење младих.
Млађо Јанковић