То су они момци за којима су на корзоу уздисале девојке, а чија је слика покрај пехара те давне 1978. године месец дана стајала у излогу робне куће ,,Београд“
Сви живи и здрави, неки, истина, са мање косе а више килограма. Озбиљни породични људи, већина њих са дипломама виших школа и факултета, сада при крају успешних пословних каријера, а у спорту и даље као функционери, тренери, судије… То су они момци за којима су на краљевачком корзоу уздисале девојке, а чија је слика покрај пехара те давне 1978. године месец дана стајала у излогу робне куће ,,Београд“, у самом центру Краљева. Јер, били су екипа Рибнице, освајачи одбојкашког Купа Југославије и онда представници те велике земље у Европи, у такмичењу Купа победника купова. Због њих је тада, присећају се старији познаваоци спорта у овом граду, ,,Краљево било на ногама“. Због њих је саграђена прва хала спортова на обали Ибра и обављен први директан спортски радио пренос…Једноставно, били су спортски јунаци који су од игре на ,,ледини“ стигли до Европе, до такмичења у међународној конкуренцији.
О свему томе подсетили су се пред крај минуле године, на првој ,,прозивци“, после тачно четири деценије од тог успеха. И, сви су се одазвали тадашњем капитену Александру Бићанину. Међу првима његов брат Јован Бићанин, затим браћа Милорад, Љубомир и Зоран Ковачевић, а стигли су и Александар Терзић, Миломир Продановић, Зоран Филиповић, Томислав Радаковић, Гордан Вилимановић, Зоран Миковић и Миланко Стојановић. Међу њима био је и тадашњи тренер Драган Николић. Подсећање на тадашње време младости и поменутог спортског успеха подстакао је и Зоран Бачаревић, спортски репортер тадашњег радио Краљева, који је преносио финалну утакмицу за Куп Југославије.
И, текла је прича а било је овако било: клуб је основан 1954. године када су, баш на месту званом ,,ледина“ у Горњој Рибници тадашњи момци почели да пребацују лопту преко мреже. Први тренер и играч био је недавно преминули Душан Бошковић Боле, човек који је читав живот посветио овом спорту. Умео је посебно да препозна теленте па је тако Рибница нарастала и 1974. године стигла до савезног ранга текмичења. Стога је за њих хитно морала да се подигне, тачније догради нова хала спортова покрај Ибра и учинили су то тадашњи градски оци. А, одбојкаши су само четири године касније, на финалном турниру у Новом Саду, победама над екипом Младост из Загреба, домаћом Војводином и Модричом из истоименог града постали носиоци пехара Купа Југославије. Пратили су то Краљевчани уз радио апарате славећи победу и пут одбојкаша у Европу, на такмичење у Купу победника купова. Тако су у Краљево ,,довели“ екипу Индистријалиса из Мадрида и која је побеђена у оба сусрета, а онда прави спектакл. Због доласка тада најбољег одбојкашког клуба Европе, екипе Панини из Модене није било места за све љубитеље овог спорта у новој хали, где је Рибница изгубила са 3:2 што говори да су се показали као достојан противник најбољима…Сетили су се, на овом скупу бивши играчи, још пуно догађаја од пре четири деценије, па и комплета ,,оловка, роковник и календар“ из године успеха који још чувају, а који су, пошто тада није био обичај да се спортисти и новчано награђују, добили у знак признања на пријему код челника у општини и региону.
Политика – Мишо Дугалић