Одмах по ослобођењу, фудбал се тада у Краљеву, играо по малама, а Слобода и Локомотива били су већ познати клубови који су представљали Краљево. Тако су се 29. априла 1947. године, сакупили у „Лалиној“ кафани, али Градски фискултурни савез није дозволио да се формира клуб, па је формиран актив са циљем да се прво одигравају пријатељске утакмице. Неко од присутних, пошто се живело у радничкој средини, предложио је да се клуб назове „Радник“, што је било прихваћено. Први председник актива је био Радомир Андрић – звани „дуванџија“, а за секретара је биран Живан – Жика Грујић. Актив се регистровао у Градском фискултурном савезу чије су се просторије налазиле у хотелу „Париз“, а тај посао обавио је Ратко Стојић, одговорно лице тог Савеза.
Просторије Радника налазиле су се на углу Доситејеве (бивше Кидричеве улице) преко пута Старе колоније у једној просторији коју је у својој кући уступио председник Раде Андрић. Ту је био економат, свлачионица, канцеларија.
Те 1947. године, долази до фузије Слободе и Локомотиве, и створена је данашња Слога Краљево. Нешто након годину дана, 1948. године, на предлог Жика Грујића који је радио на железници, Радник мења име и постаје ФК “Железничар“ и прве званичне утакмице је одиграо на првенству јуниорских железничких клубова Југославије. Сталне промене имена се настављају и од 01. маја 1965. године, клуб постаје Металац.
Слога и Металац су од љутих ривала кроз пријатељске утакмице, најзад дочекали да буду заједно у истом рангу. Срели су се такмичарске 1966/67. године, тада у Српској лиги. Слога те године се пласира у Другу савезну лигу, а Металац, нажалост, испада из Српске лиге.
После 72 године постојања ФК Металац више не постоји, а ФК Слога се такмичи у Српској лиги.