„У време миоцена, пре 23 до 5,3 милиона година, на подручју чачанско-краљевачке котлине постојало је језеро, које је тада вероватно било највеће на Балкану”, истиче Предраг Радовић, кустос групе за геологију и биологију Народног музеја у Краљеву.
Он појашњава да је то време када су расле бујне шуме, када је клима била топлија и када је на северу наше земље, и у већем делу Европе, постојало море које се звало Паратетис.
У шумама миоценске Европе живеле су бројне врсте крупних сурлаша, рођака (не и предака) данашњих слонова. Најранији сурлаши су у Европу дошли из Африке, преко копненог моста који је пре око 19 милиона година, захваљујући тектоници плоча, успостављен између ова два континента.
У околини Краљева откривена су три зуба изумрлих сурлаша који говоре о њиховом присуству на овим просторима. Један је откривен у Адранима, један у Богутовцу и један у Годачици, и сва три припадају различитим врстама.
„У шљунку у Адранима пронађен је зуб врсте Деинотхериум гигантеум. Он је био изразито крупан, крупнији од афричког слона, и имао је, не горње секутиће модификоване у кљове, већ доње. Река је тај зуб носила са примарног лежишта у стени,” истиче наш саговорник и додаје да је врста Тетралопходон лонгирострис, чији зуб је пронађен у Годачици, имала четири кљове, две у горњој и две у доњој вилици.
За разлику од фосилних остатака крупне фауне, остаци човекових далеких предака у овом делу Србије још увек нису откривени. Наш саговорник, кустос групе за геологију и биологију Народног музеја у Краљеву Предраг Радовић, поред палеонтологије кичмењака (сурлаша, китова, преживара), посебно изучава палеоантропологију, односно фосилне остатке људи.
Он истиче да се у поменутој епохи миоцена јављају човеколики мајмуни и да постоји могућност да је пре седам или осам милиона година на простору Балкана, у Бугарској и Грчкој, живела врста која је предак раних хоминина Африке из рода Аустралопитхецус.
„То би значило да су први примати који су ходали на две ноге живели на Балкану, а не у Африци како се претпостављало, а онда су у једном тренутку мигрирали у Африку, у којој се одиграва највећи део еволуције човека”, закључује он и додаје да је Балкан увек био коридор преко кога су хоминини, преци модерног човека, улазили у остатак Европе.
Преузето са: Инфо Плус