До скоро се у центру Краљева налазила стара кафана коју су сви називали Задужбина. На чеоној фасади високо изнад улазних врата, налази се крупан натпис „Хотел задужбина Анђелка Савића и супруге му Татије сиротој школској омладини и изнемоглим старцима и старицама вароши Краљева“. Умивена стара грађевина сада се одлуком градске власти рентира за апотеку.
Анђелко Савић је био познати краљевачки трговац. Имао је велику имовину у Краљеву и Крушевцу. Поред земље, имао је трговачке радње, пекару и кафану, које је издавао под ренту. После првог рата 1919. године са женом се преселио за Београд. Пред смрт је своју имовину завештао омалдини и старима. Међу заоставштином Анђелка Савића налазила се кафана Задужбина. Тестаментом из 1924. године завештао је кафану сиротој школској омладини и изнемоглим старцима и старицама и тражио да се остварени приходи од кафане и целокупног имања деле у хуманитарне сврхе. Тада је надзидао фасаду и променио назив кафани. Међу завештаном имовином Анђелка Савића кафана је била највећи објекат, површине 180 м2. У склопу зграде поред кафане биле су две трговачке радње. Једна радња је касније преправљена за пекару са помоћним просторијама. У саставу кафане био је простор за кујну, пет соба за преноћиште и једна породична соба. Испод кафане налазио се велики подрум пића, а у дворишту штала за одмор товарне и запрежне стоке. Касније су просторије преправљене па је Задужбина радила само као кафана.
Кафану Задужбина су у периоду од 1921. године до почетка Другог рата држали под закуп познате кафеџије из Врбе, Ђорђе Цинцар Димитријевић и Станко Николић . После ослобођења Задужбина је подржављена и њоме је управљало угоститељско предузеће „Столови“, касније „Србија“.
Анђелко Савић је умро 30. октобра 1924. године у Београду. Иза себе је оставио супругу Татију да према тестаменту ужива имање до њене смрти. Татија се преселила уочи 1936. године у Краљево и пренела кости свога супруга Анђелка у новосаграђену гробницу на краљевачком гробљу. Татија је умрла у Краљеву 1941. године и сахрањена је у гробници свога мужа.
Коришћени делови из књиге „Краљевачке кафане“
Др Милана Матијевића