Осамдесетих година XX века се из Трста шверцовала кафа у Југославију јер кафе на слободном тржишту у земљи није било, или ако је могла да се купи, онда су те цене биле астрономске. И многи краљевчани су били део тог шверцерског ланца. „Минас„ и „Јакобс„ су били најтраженији производи. Неки су из таквог „бизниса„ стекли позамашан капитал који су уложили у нове послове (кафићи или трговинске радње, куповина локала…).
Из текста објављеног у Дуги. Аутор Д. Симић
„У Трсту на улици којом тога јутра марширају колоне неиспаваних Југословенских грађана који су са празним торбама и пуним џеповима домаће и стране лове тек изашли из мноштва аутобуса и јединог јутарњег воза који сада саобраћа из Београда са Италијом. Трговине су још затворене, али они, као сви одговорни људи, хитају да још пре отварања, стигну на своја «радна места», баш као да су запослени међу врећама кафе и балама ко зна све какве разноврсне текстилне робе која ће се већ те вечери претоварити у оне путне торбе, напунити до врха или уселити у неке нове џакове или пластичне кесе. Сва та силна и невероватна роба само ће за часак испразнити тршћанске дућане, да би се ови, већ сутра из неких, за ове купце, тајанствених извора, напунили до врха, мамећи нове жртве…».