Постоји једно место на које пао сам и ја,
спокојно као мајчино крило,
волиш га и припадаш му ма где срце било.
Помислиш на њега, а у грудима ти мило,
постоји и радује ти се свака његова улица
и увек топло дочека када вратиш се из далека.
Ту сам први пут стазе газио несигурном ногицом,
играо се са куцом и мацом,
шетао са својом цурицом, том дугом Доситејевом улицом.
Дани му на липе миришу,
а за прелепим девојкама многа срца још уздишу,
и баш ту на једном његовом раскршћу,
љубав свог живота срешћу и бескрајно заволећу…
Столовима поносно се дичи док ниједан град на њега не личи,
има душу меку као облак,
леп када је дан, још лепши када падне мрак.
Била сиџа или цича зима,
дубоко си у нама и састајаћемо се „код тенка” све док Краљевчана има.
Слушам Ибар како шаптаво жубори,
тихо тече и лагано се спушта у загрљај Морави,
баш као летње вече на уморног Милутина,
а ја осећам и знам да заувек само теби припадам и душу ти своју дајем,
срце на длан стављам… Ево ♥…
Волим те једино моје Краљево.
Драган Симић Бамби
објавио на Сиџа групи