ЗАНИМЉИВО

РАБАЏИЈЕ

Краљевачке рабаџије Радослав Бачевић и Радиша Миликић ваде песак из Ибра (објавио Милош Чилучанин на Сиџа групи)

До пре пола века у Краљеву је било више од двадесет рабаџија. Данас тај занат више не постоји. Рабаџије су били превозници, који су вршили све услуге транспорта шпедитером и коњима. Њихово полазно место било је у Обилићевој улици код кафане „Буренце“. Стрпљиво су у реду, као што то данас чине таксисти, чекали муштерије. Превозило све – од технике, грађевинског материјала, огрева, намештаја, вршила се услуга селидбе… 

И сам превоз био је често јако захтеван. Са бензинских пумпи превозило се лож уље и нафта. Бурад у којима је била нафта била су запремине до 200 литара. Тада прво стави празно буре на шпедитер и тако се напуни на пумпи. Када стигне до одредишта, рабаџија нађе углавном неке старе аутомобилске гуме, поређа их, па онда гурне буре на њих, да се не би оштетило, а онда га котрља даље.

Шпедитер је превозно средство, кола са четири точка. Постојале су различите технике управљана шпедитером. Тако на пример, када се превозио ситни материјал (песак, цемент…) користила се техника штел, тако што се коњ увије у десну страну, шпедитер се преврне и искипује оно што превози. Коњ је имао амове, а на шпедитерима су биле две шипке између којих се утера коњ. Ово није био сезонски посао, већ су рабаџије свој посао обављали током целе године, сваког дана, па је самим тим и посао био тежак и напоран. Знало је да се каже да нема доброг рабаџије без добрих волова или коња.

Током рада рабаџије су носили посуде из којих су појили коње, а сваки коњ испод главе је имао торбицу ( зобницу), у којој је било жито које је коњ јео. Рабаџијин једини алат били су коњ и шпедитер. Познате рабаџије у граду били су Радиша Миликић, Радослав Бачевић, Дале из Ратине, Каровић, Селечанин, рабаџија Будо…

Рабаџијање до данас није нестало, само се изменило. Рабаџије су заменили шофери на тракторима и камионима.

Оставите одговор