КУЛТУРА

ПРЕДАЊА О ЦРКВИ У ЦВЕТКАМА

Црква брвнара у селу Цветке саграђена је почетком 19.века. Посвећена је Светој Богородици. Легенда каже да су је мештани за ноћ пренели из суседног села Обрве, како би је спасили од турског паљења и поставили је на овом скривеном месту на обронцима Котленика. У порти цркве налазе се звоник, споменик и спомен соба чувеног Карађорђевог мегданџије Јована Курсуле, бројни крајпуташи као и новија црква Светог апостола Павла.

Према студији Ирене Гвозденовић под називом „Улога и значај цркве брвнаре у селу Цветке код Краљева у нашој традиционалној култури“ и описа те цркве у саопштењу Доброслава Ст. Павловића „Цркве брвнаре у Србији“, првобитна црква разликовала се по облику од данашње. Та стара црква се налазила у селу Обрва, одакле је пренесена у Цветке. Пренели су је сељаци до саме шуме у планини, склањајући је испред најезде Турака, тако што су је, за ноћ, расклопили, преселили и поново склопили.

Постоји неколико предања о начину на који је црква пресељена. Једно предање говори да је пребачена цела – нерасклопљена, на ваљцима – брвнима, а друго – да је расклопљена и пребачена запрегама од неколико волова да је Турци не би спалили и да би Срби очували веру.

Постоји предање да су је мештани Цветака украли из Обрве, али и такво према коме је она сама „прелетела“. Прича се да је нека жена прала пелене и ставила их на ћерт, да се црква „наљутила“ и да је преко ноћи „побегла“.

Подаци које износи Владимир Тошић у књизи Мрчајевци и околина сведоче да је свештенојереј Иван Пејовић (Протић) инсистирао код својих парохијана да цркву из Обрве преместе у Цветке, на место старе цветачке цркве коју су Турци спалили, али да му Обрвчани то нису одобрили. Он је, међутим, уз помоћ поузданих људи, браће Старинаца, браће Вуковића и других из Цветака, преко ноћи преместио цркву и „док је свануло они су је саставили у истом стању каква је била у Обрви“. Да се не би замерио својим парохијанима из Обрве, сутрадан је објавио да је црква из Обрве сама побегла од турског зулума и нашла себи скровито место у планини Котленик.

Оставите одговор