МЕСТА

ПИКАДИЛИ

Када су се 1987. године у Краљеву у два различита угоститељска објекта десила два убиства, тадашња општинска власт је донела одлуку да се на територији града обуставља доношење дозвола и решења за рад нових кафића и клубова.

Таква ситуација је Зорану Миличићу и Предрагу Вишњићу дала идеју да отворе клуб ван градске територије. Одлучили су се за Сирчу. У некадашњој Микинчевој кафани почели су радови на адаптацији постојећег простора. После седам месеци напорног рада, са другачијим амбијентом и тематским садржајима, јула 1988. године почео је да ради ноћни клуб Пикадили. Радно време од 20 до 04 сата. Отварању овог клуба присуствовало је много краљевчана, далеко више од 200 колики је био капацитет преуређеног простора. За ту прилику су Зоран и Вишња обезбедили линијски превоз из града до Сирче, како би гости могли да се опусте уз неку чашицу више, а да у повратку не буду мета саобраћајне полиције.

Пикадили је врло брзо придобио симпатије многих градских „фаца“. У клубу се искључиво слушао блуз, рок и оно што је у том тренутку било популарно на домаћој и светској музичкој сцени. Улогу диск џокеја и музичког уредника имао је Симе, некадашњи гитариста популарног бенда „Перпетум мобиле“. У Пикадилију су се дешавале и живе свирке, а многи памте да су ту гостовали тада популарни Тони Монтано и бенд Пилоти.

Сходно називу клуба, на зидовима су се налазиле слике Лондона. Вишња као велики таленат за уметност је централни зид клуба осликао најпознатијим зградама светских метропола, користећи флуо боје. Када се укључивало неонско светло, добијао се тродимензионални ефекат, што је била посебна ентеријерска атракција Пикадилија.

После три године успешног рада, ово тадашње култно место многих краљевчана престаје да ради 1991. године. Саобраћајна полиција је почела све чешће да организује рације на приступној саобраћајници ка клубу, па су многи почели да одустају да долазе у вечерњим сатима у Сирчу. Због нерентабилности, стављен је катанац на место које је остало у срцима тадашњих генерација средњошколаца и студената.

Пикадили је кратко трајао, у времену које се памети као последње године неког срећног живота.

Драган Благојевић

Оставите одговор