„Одлазим-али не као прије, овај пут заувјек…“ у шали нам је, као коментар на своју предстојећу селидбу у Канаду, пре неки дан у нашој канцеларији отпевао Милорад Којић, угледни и успешни краљевачки угоститељ, галериста и колекционар, иначе дипломирани „ДИФ-овац“, а успут, некад и музичар…
Овако је Радмила Весковић, 29. септембра 1993 године започела свој текст „Пера жедера у Канади“! у Ибарским новостима а ми је ево, цитирамо , чувши вест да је 27. фебруара 2021. године на скијалишту Алберта у Канди, престало да куца срце Милорада Којића–Шерпе, племенитог краљевчанина који је својим шармом и духом заувек обележио једну епоху у Краљеву.
Бог му је подарио безброј талената али највећи међу њима био је, без сумње онај да окупља људе и шири ведирину и позитивну атмосферу где год се појавио. Такав је био и као гимназијалац, кошаркаш, угоститељ, галериста с преко 30 успешно организованих изложби, музичар…
Бенд „Три боема“ кога су чинили Јелке, Нешо-Вишња и Шерпа а кад кад, по потреби, појачан са легендарним Ацом Намешталком био је гаранција лудог провода, у још луђим деведесетим годинама, ма где наступао у Краљеву и околини.
Седамдесетих година прошлог века играо је ,кратко време, за први тим КК „Слога“ а потом и за КК „Магнохром“. У Канади је био успешн тренер више универзитетских кошаркашких екипа а везе са родним градом није никада прекидао.
Да је онај стих са почетка текста, „овај пут заувјек“, Милорад Којић Шерпа отпевао само у шали, потврдио је договор са овдашњим новинарима да ће нам се из Канаде редовно јављати са информацијама из свих области живота. Како је рекао: „Ето, бићу нешто као амбасадор Краљева у Канади!“. И, био је. Одржао је своје обећање. У његовом кафеу у Торонту, зидове су красиле прелепе слике Краљева и наших манастира Жиче и Студенице.
Од како је почела да функционише Сиџа група, био је активан на овој друштвеној мрежи, и дан пре изненадне смрти послао је снимак са скијалишта Алберта у Канади, где је нажалост свих који су га познавали, престало да куца његово срце.