По неким подацима просечна старост лифтова у Краљеву је око четрдесет година. Овај просек у статистичком рачунању можда на неки начин диктира најстарији краљевачки лифт који се налази у згради Дома друштвених организација која је изграђена почетком шесдесетих година прошлог века. Овај лифт стар шесдесет година и данас је у функцији али најчешће због преоптерећености, зна да стане између спратова. Та неугодна ситуација за оне који се налазе у лифту потраје док не стигне домар који са врха зграде ручно подигне или спусти сајле које вуку лифт.
У јеку неких предизборних кампања почетком овог века, на ТВ Краљево уживо је гостовао Војислав Шешељ. По завршетку емисије он онако тежак са својом пратњом уђу у лифт и, наравно, на приземљу пропадну више од пола метра. Пролази чистачица не гледајући ко је заглављен у лифту и гласно коментарише: „Шта ви је коњине, јел сте видели да пише највише три особе!“. Остадоше они забезекнути и заглављени док се пешице до изнад шестог спрата није попео домар да ручно котуром подигне лифт.
Потписник овог текста је радно провео 26 година у Дому друштвених организација. Лифт је користио у просеку, бар, 6 пута дневно. Прецизним мерењем је утврдио да лифт од приземља до шестог спрата, без стајања на другим спратовима, путује 21 секунду. Значи, дневно је 4,2 минута проводио у том лифту, што је у месечних 25 радних дана 105 минута. Дакле, за 12 месеци најстарији краљевачки лифт ми је „украо“ 1260 минута. Ако то помноижим са 26 година, у лифту сам провео 32.760 минута, што је 1.365 сати. У преводу, у лифту сам боравио 56,8 дана (реално и више од два месеца)!
Тако каже статистика, а историја да је најстарији краљевачки лифт произвело, испоручило и уградило загребачко предузеће „Радник“ (по лиценци аустријске фирме – на слици), тада највећа фирма те делатности у Југославији.
Драган Благојевић