Почетком прошлог века, када, сем путева према Крагујевцу, Крушевцу, Рашки и Чачку, још није било железнице, читав крај од данашње „Електродистрибуције“ (некад зван Дудињак) до Магнохрома називао се Дивље поље. Травнату пустару са доста мочварног земљишта мештани тадашњег Краљева користили су за испашу стоке, а војска као полигон за уобичајене војне егзибиције.
На делу простора где је Фабрика вагона налазио се грудобран са војним стрелиштем, а код железничке станице и Градског стадиона, одмах после Првог светског рата (1919. године) краљевачки дечаци први пут су се суочили са до тада непознатим спортом – фудбалом. На импровизованом игралишту, или популарном „пољанчету“, где су голови уместо статива били обележени гомилицом њихове одеће, почели су да уче вештине из фудбала. Користили су прву и једину лопту коју је приликом повлачења са српском војском (1915.) овде оставио прашки студент права и београдски адвокат Благојевић, заборавивши да је понесе у избеглиштво преко Албаније у Грчку. Новопечени фудбалери са пољанчета Дивљег поља убрзо су формирали и први фудбалски клуб у Краљеву, СК Жича.
На супротној страни (северној) од данашњег водоторња Фабрике вагона, брежуљак до пута за Грдицу користили су војници артиљерци за вежбе. Како су ту била лоцирана складишта муниције, један део косе назван је Барутаном. Испод ње, јужна страна окренута према чаршији била је засађена виновом лозом, па су власници ових винограда у својим кућама правили првокласна домаћа вина.
Дивље поље остало је пустара све док није реализован први део пројекта будуће пруге уског колосека од Сталаћа према Чачку и даље ка Сарајеву и Јадрану, када је 1908. године у Краљеву затутњао први воз. Захукталог „ћиру“ из Сталаћа, његовог машиновођу и остале путнике, на перону тек изграђене тадашње железничке станице, радосно су поздравили бројни Краљевчани, као једано од ретких и историјских догађаја у будућем привредном развоју своје чаршије.
Убрзо у овом делу Краљева почело је да ниче ново стамбено насеље и да се уређује улица на путу према Крагујевцу. Временом су ницале новоизграђене куће, приземљуше. Углавном су биле трошне, већином немалтерисане, а улице су биле прашњаве и блатњаве. Повратници са Солунског фронта подсетивши се на сличне пејсаже приликом повлачења кроз албанска насеља, овај део неуређеног Краљева назвали су Мала Албанија.
На простору данашње Гимназије и Електросабраћајне-техничке школе, сазидана је болница са две зграде: интерним и хирушким одељењима, масивном капелом и шталом, ограђеним високим зидом од цигала, као и великом гвозденом капијом на главном улазу преко пута „старе станице“.
Данашње насеље уз пругу Краљево – Крушевац, поред Ибра и уз магистралу до Камиџорског моста, назива се Дивље поље.
Коришћени делови текста Драгољуба Обрадовића Кондиса из књиге „Старо Краљево“