Можда би историчари уметности, археолози и други стручњаци проценили да је тек понеки експонат у разним колекцијама старина, које је годинама сакупљао пензионер из Краљева Душан Бигић, има музејску вредност, али је сигурно да све то, тих десетак хиљада предмета – никога од ,,обичних′′ суграђана не остављају равнодушним. Понеко се подсети детињства, понеко прабаба и прадедова, или се задиве античким пехарима, средњовековним амфорама… И, то је довољно да овај необични колекционар не зажали труда у прикупљању старина и да их повремено излаже у својеврсном музеју – атомском склоништу зграде у Крађоређевој улици, где са супругом Живаном и крећкама станује.
Не може он ту, наравно, изложити све што је сакупио. Међу стотинама колекција има на хиљаде разних предмета: старих бајонета, мачева, свећњака, бријача, лула, упаљача, телефона, фото-апарата, ордења, значки, шаховских гарнитура, сатова, писаћих машина, књига, фотографија, докумената… Поред поменутих предмета из доба антике и средњег века, ту су прве гасне лампе, занимљиве светиљке, чак и оне са париских фијакера, први мануелни рачунар, грамофони ,,на навијање′′, кинеске посуде из минулих векова, прастари мачеви и бодежи, разно друго оружје…
Овим необичним хобијем, поред играња шаха, повременог писања песама и афоризама и дугогодишњег рада у Фабрици вагона, где је обављао елетротехничарске послове, Бигић је почео да се бави када је, како за ,,Политику′′ објашњава, утврдио да се његови пријатељи и познаници дивили ордену који му је остао од прадеде Петра Биге, високог официра и војсковође Краљевине СХС, којег има у свим енциклопедијама, али и часовнику ,,ситизен′′ из 1856, који му је остао од оца Спасоја.
То га је мотивисало да почне са обиласцима аукција, тезги на бувљацима и да на разне друге начине сакупља старине.
– Сада већ имам и познанике сличних склоности, размењујемо предмете, продајем дупликате а купујем нешто што ми се допадне. Понекад нисам имао новца, па сам се сналазио. Једном сам, за стари поломљени мач, поправио телевизор, другоме сам поклонио телевизор за један стари бодеж – каже Бигић.
Сада Душан већ има и донаторе. Недавно је од рођака са Космета добио први радио апарат ,,Космај′′, од једног познаника прву писаћу машину ,,Олипија′′, а један Врањанац, који је случајно чуо за његов хоби, упутио се чак у Краљево и донео му прастару хармонику ,,са само три дугмета са леве и два са десне стране′′, прастару мандолину и још неке старине.
Не зна овај необични колекционар шта ће учинити са овом необичном збирком антиквитета.
– Помишљао сам да све распродам, надао сам се да ћу се заморити и престати. Ево, дође и шездесета, али не престајем, између изложби предмете чувам на разним местима под кључем и још се држим оне филозофске ,,да се ниједна старина не може купити, присвојити, додирнути, већ само срцем осетити“ – закључује Душан Бигић, колекционар, песник, афористичар, шахиста…