ВРЕМЕПЛОВ

ЛЕГЕНДА О ФЛЕГЕРУ

Драгомир Мирковић Флегер био је син релативно богатих родитеља, али данас само малобројни стари Краљевчани  знају да је био син, јединац краљевачког полицијског писара Љуба Мирковића и његове жене Маре. Флегер се родио у Краљеву крајем 19 века… Швабе је баш мрзео, па је за време њихове окупације (током Првог светског рата)  у чаршији на сав глас псовао мајку цару Фрањи Јосипу, или би лети, сео пред неку од краљевачких кафана, најчешће пред Лондон где би узјахавши   столицу наопако и клатећи се из свег гласа певао и изазивао аустроугарске војнике, узгред их и псујући, па би се они оборили на њега и добро га испребијали. Онда би га натоварили на грађевинска колица, она са једним точком, и кундацима га набијајући у та колица одвозили на обалу Ибра – на данашњи кеј – и истресали га под обалу.

Али, ни последњег дана окупације, док су се аустроугарске јединице постројавале да напусте град, Флегер није остао миран. Са српском тробојком на рамену прошао је кроз центар Краљева и забо је на раскрсницу код кафане Задужбина , те позвао Србе да се радују слободи која само што није стигла, наравно са српском војском. Остао је жив захваљујући само тренутној доброти једног окупаторског официра, који је свог војника, када је овај већ подигао пушку, спречио да пуца…

Када је 14. априла 1941. године, поново окупирано Краљево, улицама Флегеровог града су марширали туђи војници. Од краја претходног светског рата много тога се изменило само је он, изгледа, остао исти.

Једнога дана Флегер је – идући неком од краљевачких улица (кажу да је то била баш улица Војводе Путника) – сустигао једну малу немачку јединицу. Он је испод ока погледао тврда војничка лица и туђе униформе, па је онда мислећи да нико од њих не разуме српски језик, а можда и не водећи рачуна о томе, повикао:

Мајку сам ј… вашем Фрањи Јосипу.Тако ћу мајку ј….. и вашем Адолфу Хитлеру! Неће још много воде протећи Ибром па ћу и вама видети леђа. Поново ћете бежати из Србије главом без обзира. Мајку вам вашу….!

Изгледа да је међу немачким војницима био неки фолксдојчер, или неко други ко зна српски. Углавном, неколико војника изађе из строја, окружи Флегера и поведе га ка центру града. Флегер се за тренутак умири, и смерно и мирно пође, а онда – наједном – поче да удара војнике који су га спроводили, тако да су падали свуда около. Онда сви присутни војници навале на Флегера, пребију га и поведу пред немачког команданта. Кажу да је канцеларија команданта тада била на првом спрату хотела Париз.

Зачуђен, командант је устао од стола, а Флегер како је већ лежао на патосу, склопи руке и – пужући према команданту, поче да моли да га заштити од немачких војника. Па кад приђе довољно близу команданта, он га онако дигнутим рукама, склопљеним на молитву, грчевито стеже за јајца и уврну их. Овај јаукну од бола (дословно рикну као бик) а немачки војници притрчаше и једва некако, батинама, одвојише Флегера од свог команданта.

Кажу да је Флегер одмах после тога спроведен за Ниш и изведен пред немачки суд. Суђење је било кратко, а пресуда сурова: смрт!

Краљевчанину Драгомиру Мирковићу Флегеру ни гроб се у Нишу, где је стрељан, не зна. И у свом Краљеву је већ скоро потпуно заборављен.

Из књиге Рада Јоветића „Приче из старог Краљева“

Оставите одговор