Како је заиста изгледала свакодневница у Краљеву пре једног века, ноћни провод, где су отваране прве кафане, прва (у свету) продавница кајмака, како је у Краљево пристигла прва фудбалска лопта, шта се променило доласком француских радника, где су се одржавале ауто-мото трке, али и како је у крчме пристизало пиво из Источне Србије – неке су од занимљивости које и многи Краљевчани нису имали прилике да чују
Територија на којој се данас налази Краљево, одувек је због изванредног географског положаја и богате природе привлачила пажњу многих, па с тога и не чуде велике миграције житеља разних подручја ка граду на Ибру.
Од варошице до града из снова
Но, старо Краљево, приземне кућице у Омладинској и Рајићевој улиици (данашња ул. Октобарских жртава), у оквиру којих су се налазиле прве породичне занатске и трговачке радње, право “сечене” улице са турском калдрмом, кафане које су радиле до касно у ноћ, остале су у сећању само неколицини најстаријих Краљевчана или на понекој ретко сачуваној фотографији наших бака и дека, да сведоче о духу једног, нама тако далеког времена.
Но, да кренемо редом. Велики процват Краљева, како у привредном, тако и урбанистичком и друштвеном смислу, уследио је након “гушења” османске окупације, па мала варошица на Ибру, готово преко ноћи постаје велики регионални трговачки и занатлијски центар, али и позната боемска четврт за коју је важило правило да “никад не спава”.
Нагли прилив становништва
Краљевчани се, генерацијски, поносе лепотом градског језгра и чињеницом да су све улице урађене “плански” и сечене под правим углом. До краја деветнаестог века, у потпуности је изграђена мрежа са до данас задржаним карактеристикама правилног укрштања улица, које полази од централног градског трга и рачва се у четири правца.
Развој града константно је пратио и велики прилив становништва из разних крајева земље, а долази и до првих миграција из удаљених планинских села у градско језгро. Овај “тренд” у много већем обиму биће присутан након Другог светског рата.
Мале породичне занатске радње и прва продавница кајмака у свету
Процват заната и трговине доноси и прву бомбонџијску радњу, вуновлачару, посластичарницу, продавницу вина, коже, чак и (вероватно прву у свету) продавницу кајмака…
У улици Кнеза Лазара (преко пута ОШ “Четврти краљевачки батаљон” ), отвара се и продавница тада луксузног деликатеса- домаћег слатког, омиљеног дезерта Луј Брегеа, познатог француског конструктора авиона.
Отварају се и први архаични салони са улепшавање дама, претече данашњих козметичких салона, у којима се неговала коса и фарбала каном.
Колики је пораст становништва уследио, можда најбоље говори податак да је према попису из 1846. године, Краљево бројало 1.022, а 1921. године чак 10.570 становника.
Матарушка Бања – туризам на првом месту
У овом периоду, Матарушка Бања прима своје прве госте, а породичне куће се масовно преуређују за потребе истих. Највише гостију пристиже из Војводине, у јуну месецу, када се заврше пољопривредни радови. Отвара се и први импровизовани биоскоп, механе, али и прва продавница сувенира. У ово време, крстарење Ибром, једна је од водећих атракција туриста.
Фабрика авиона, Католичка црква и долазак Француза
У периоду након Првог светског рата, у Краљево поново долазе дани благостања и општег напретка.
Индустријализација узима маха, а град поприма потпуно нов модеран изглед. Гради се железничка радионица која убрзо прераста у Фабрику вагона. Отвара се и чувена Фабрика авиона у сарадњи са француском компанијом “Бреге”, у којој је до почетка Другог светског рата произведено 425 примерака авиона типа Бреге 19.
Изградња пруге Краљево-Рашка, 1929. година
Једна од типских зграда у којима су становали Французи
Кафана у Врби
Управо у овом периоду, Краљево постаје и велики мултинационални центар, с обзиром да долазе радници са породицама поменутих предузећа из Француске, Велике Британије, Словеније…
Услед њиховог доласка, један део града и данас носи назив- Француска колонија. Гради се и римокатоличка црква за потребе нових суграђана (који већином остају у Краљеву до избијања Другог светског рата), једна од најстаријих у овом делу Србије.
Иначе, Француска колонија налазила се у данашњој Доситејевој улици, преко пута Фабрике авиона и срушена је средином седамдесетих година. Данас се често овим именом погрешно означава простор између Доситејеве улице и комплекса Здравственог центра.
Кафане као симбол Краљева
Оно што је свакако дало посебан печат Краљеву у периоду између два светска рата, јесу механе и богат ноћни живот. Верује се и да су прве анимир даме града на Ибру биле редовни гости појединих централних кафана петком.
Сасвим сигурно, у периоду између два светска рата, Краљево постаје прва асоцијација на боемски дух, богат ноћни живот и “живу” музику до ситних сати.
19 кафана само око Трга и помама за пивом
Непосредно пред Други светски рат, само у ужем центру града, око данашњег Трга српских ратника, радило је чак 19 кафана, које су, такође, великом брзином “ницале” на периферији града, али и у понеким удаљеним селима.
За разлику од вина које је увек било доступно гостима, често је било несташице пива, које се коњским запрегама у великим бурадима доносило из тада далеке Источне Србије. Сокови се у већини механа нису служили, али је ратлук уз чашу воде, остао из османског доба, представљао знак добродошлице.
Сећање на “Белу ружу” – прву краљевачку кафану
Вероватно, прва краљевачка кафана “Бела ружа” налазила се у Рајићевој улици и била је у власништву познатог трговца Драгослава, који је путујући кроз Србију, схватио да Краљеву недостаје један такав објекат за предах и уживање.
“Бела ружа” са својих 9 столова и малом летњом баштом, убрзо постаје омиљено место окупљања “чаршијана”, а обзиром да је водила до центра где се у то доба налазила велика градска пијаца, главно место окупљања Краљевчана свих генерација. Путници који су возом долазили у Краљево, такође, ову механицу нису заобилазили.
Хотел “Париз” – резервисано место за градску елиту
За најпознатији угоститељски објекат важио је хотел “Париз”, изграђен 1881. године, средствима више краљевачких трговаца. У периоду пре Другог светског рата, окупљао је имућне грађане и тадашњу градску елиту.
Овде су се завршавали многи (тајни) послови. У “Паризу” су се одржавали балови, наступале путујуће позоришне трупе, али и представљале разне технолошке иновације тог времена попут радија и биоскопа.
“Задужбина” је била место окупљања занатлија, код “Мусе” су долазили гурмани, а “Европа” је била резервисана за градску младеж. Ту су и кафанице “Вардар”, “Клафис”, које су, такође, обележиле дух једног времена у граду на Ибру, који је, нажалост, сурово прекинут избијањем Другог светског рата.
Долазак фудбала и одушевљење Краљевчана
Почетак двадесетог века у Краљево доноси и експанзију спорта и прве “професионалне” спортске клубове, а највеће интересовање грађани су, очекивано, показали ка фудбалу.
Прва лопта у Краљево је пристигла давне 1909. године и представљала је праву атракцију. Донео је коњички капетан Делић из Шибеника, који је у град на Ибру побегао од аустријске војске. Лопта је била кожна, са гуменим улошком и купљена је у Земуну.
Прве утакмице на игралишту одржане су у Дивљем пољу, које се налазило пркео пута старе железничке станице.
Први фудбалски клуб “Жича” основан је 1919. године. Из овог клуба, касније је и проистекла и краљевачка ФК “Слога”.
Аутомобилско-мотоциклистичко друштво “Павле Јакшић”
Незаобилазне ауто-мото трке
Оно што многи не знају јесте да су прве професионалне ауто-мото трке у Краљеву одржане пре више од једног столећа. Више од 100 такмичара из земље, међу којима су предњачили чланови аутомобилскомотоциклистичког друштва “Павле Јакшић” из Краљева, кроз централне градске улице показивали су своје тркачке способности на градској калдрми. После одржаних трка, традиционално, одлазило се у механе,у којима се остајало до касно у ноћ.
Аутомобилско-мотоциклистичко друштво “Павле Јакшић”
Нажалост, лепи за већину Краљевчана и развој града, нагло су заустављени немачком окупацијом од 1941. до 1944. године. Хиљаде недужних цивила, међу којима и деца, стрељано је и убијено на најсуровије начине.
Разарањем и пљачком, град је уништен, као и индустријска постројења и имовина грађана…
Овим путем се захваљујемо свим сарадницима који су помогли да дођемо до разних детаља, а тичу се свакодневице у Краљеву између два светска рата, а посебно администраторима Фејсбук групе “Слике старог Краљева”, који су нам несебично уступили фотографије на коришћење.
Преузето са портала Зебра