Кућа Зорке Аџић представља јединствен пример фолклорне архитектуре и један је од најстаријих објеката некадашњег Карановца. Изградио је Јеврем Новаковић, познати краљевачки земљопоседник и трговац, а 1922. купио је Михаило Хаџи-Алексић, председник Општине краљевачке.
Зграда је приземна, са каменом зиданим подрумом, у који се улази испод дрвеног трема који представља специфичност и декоративни елеменат. Приземни део грађен је бондручном конструкцијом са испуном од ћерпича и блата, а сви унутрашњи и спољашњи зидови омалтерисани су блатним малтером и окречени у бело. Унутрашњост је подељена на ходник и три собе, подови су дашчани, а таванице од шашоваца. Кровна конструкција на четири воде, са дубоким стрехама, покривена је ћерамидом.
Зграда има два улаза, главни са уличне стране преко трема и споредни са дворишне стране. На кући су постављени двоструки прозори, са декоративно обрађеним топлијама, који обезбеђују довољно светла унутрашњости.
Рестаурација Аџића куће је извршена 1976. године. Пројекат је направила Марија Домазет, архитекта. Том приликом извршено је више радова као што су санација темеља и пода, реконструкција трема, димњака, степеништа подрума, замена столарије, кровне конструкције…
У згради је смештена Издавачка делатност Народне библиотеке Стефан Првовенчани.