Ко је Иван Боттери, човек кога многи Краљевчани помињу као некога ко је доста учинио за приградска насеља и села око Рибнице и Берановца?
Ради се о официру који је у мају 1988. године у Краљеву смењен са функције команданта и стављен у једну врсту „софистицираног кућног притвора“ из само једног разлога – био је отац новинара Роберта Боттерија, тада уредника љубљанске „Младине“, листа који је објавио да ЈНА ангажује војнике и бесплатно даје материјал за градњу виле код Опатије тадашњем савезном секретару за народну одбрану Бранку Мамули. То је изазвало скандал, посебно када се утврдило да је вест истинита, а цех је „платио“ пуковник Боттери.
„Служба безбедности је пратила сваки мој корак од тренутка кад изађем из стана. Чак су ангажовали и једну жену која је радила у војсци да ме прати и извештава, али она ми је то одмах рекла. Јуче ми је овде у Краљеву то признао и један од шефова ‘безбедњака’“, испричао је он за „Време“ те 2018. године када се у Краљеву окупило више од 200 старешина и војника који су служили војску у Рибници.
Боттери додаје да су му тада безбедњаци нудили и да шпијунира рођеног сина, да кад оде у Љубљану где му је живела породица, претресе његове ствари и да посебно обрати пажњу на визит-карте странаца које поседује и слика их. Он је сину послао поруку да такве ствари склони, а безбедњацима је касније рекао да није нашао никакве визит-карте. „Врхунац је био кад су ми безбедњаци ‘саветовали’ да се одрекнем сина преко страница листа ‘Политика’“, каже он.
Боттери је за команданта у Краљево 1984. дошао из Љубљане, где је био начелник за војне транспорте железницом, тада у чину потпуковника. Када више није могао издржати притиске и стални надзор војне безбедности, напустио је војску 30. новембра 1988, а већ сутрадан је примљен на посао у словеначке железнице на место директора контејнерског транспорта, где је остао до пензионисања.
Боттери је похвалио и тадашње руководство Краљева које му је нудило да постане генерални директор Аутотранспорт, али није могао да прихвати јер је знао да би му војна безбедност и даље правила проблеме. „А и супруга ми је рекла да ће тражити развод ако то урадим, јер жели да се вратим у Љубљану“, искрен је био Боттери.
Након великог земљотреса 1985. на Копаонику, када је самоиницијативно послао 100 камиона и војнике да помажу пострадалом становништву: „У врху војске су ме напали због тога, а после су се они хвалили тим потезом“.
Друга „диверзија“ била је 1986, када је, због обележавања великог јубилеја манастира Жича, дао камионе и војнике да се уреди манастирска порта и у њој засади трава. Боттери каже да је имао срећу што је по националности Италијан и католик, па нису могли да му „прикаче“ српски национализам.
Давор Лукач – Време