ТОЗОВАЦ

„Рођен сам у Краљеву 1936. године, а окупација 1941. године је зло над злим. Нисте смели на улицу да провирите, полицијски час… Краљево је био највеће српско страдалиште. Ја сам једно од тих сирочића који су преживели. Оца су ми стрељали, кума који је имао 12 година. Страшна су то сећања!“, каже Предраг Живковић Тозовац, заслужни грађанин Краљева, који сада има 84 године и живи у Београду.

Надимак је добио по оцу Светозару којег су звали Тоза. И он је био добар хармоникаш и певач. Пре рата је најпре држао кафану Корзо на главном краљевачком тргу, а пред сам рат и кафану Југославија у Матарушкој Бањи. Стрељан је октобра 1941. године. Супруга Буда остала је удовица са малим сином Предрагом. Предраг је наследио музикалност и забављачки талент свога оца Тозе и израстао у одличног певача народних песама. У знак сећања на оца Тозу Краљевчани су Предрага, сина Тозиног, прозвали Тозовац и под тим именом он наступа као естрадни уметник.

Љубав према музици датира од његовог раног детињства. У лето 1941. године је са родитељима био у познатом ресторану „Европа“ у Краљеву, где је први пут чуо песму „Голубице бела, што си невесела“. Песма му се веома свидела, па је питао оца да замоли певачицу да је отпева још једном. Она је пристала, а Предраг је дошавши кући узео своју малу хармонику и за врло кратко време научио да свира ту песму. Родитељи су били шокирани што је тако мали дечак успео сам да научи да свира тешку нумеру.

По завршетку основне школе уписао је краљевачку Гимназију. Ипак, много више од школе, занимали су га голубови. Једног дана његова разредница је дошла код мајке на посао и казала јој да је Предраг убедљиво најгори ђак у оделењу. Будимку је то јако погодило, а видевши је како плаче он је поделио своје голубове пријатељима у посветио се учењу како би положио матуру. Након тога је отишао у Београд с намером да заврши Економски факултет. Међутим, почео је да наступа као хармоникаш са разним оркестрима. Тек неколико година касније завршио је Вишу комерцијалну школу у Београду.

Прве песме објавио је у новембру 1965. године, а од тада до данас снимио је преко 20 албума и 30 синглова. Одржао је бројне концерте широм бивше Југославије, али и Европе, Америке, Канаде и Аустралије. Наступио је на бројним фестивалима попут „Београдског сабора“, „Песме лета“, „Хит параде“ и других, где је освајао престижне награде. Поводом 60 година Радио Телевизије Србије (РТС) уручена му је награда Златни микрофон за допринос музици и успешну каријеру. Признање Заслужног грађанина Краљева добио је 2012. године.