ЉУДИ

НАПУСТИО НАС НОВИЦА

Деветог августа у својој сеамдесет шестој години преминуо је Новица Неговановић, један од најбољих хармоникаша и кантаутора из Краљева. Рођен је 1945. године у Адранима, у музичкој породици, и већ као петогодишњак се определио за хармонику која ће му бити верна пратиља током читавог живота. Био је Прва хармоника Југославије 1966. године.

Осамдесетих година постао је један од најбољих кантаутора изворне народне музике. Написао је велики број песама од којих су свакако најпознатије: „Кад уморан будем пао“, „Прође лето тридесето”, „Једна река у мом крају” и многе друге. Сарађивао је са многим врхунским извођачима народне музике.

Његове колеге и пријатељи су се овако опростили од Новице:

„… рано смо изгубили великана српске хармонике, песме, колегу, друга, брата али и оца и нашег деку чика Новицу Неговановића. Душа ме боли док ово пишем, не желим да верујем да те нема више. Одмори душу добри мој Ноле нека ти је вечна слава и путуј са анђелима. Волимо те, слушамо, помињемо и свирамо заувек док нас има“, поручио је Александар Софронијевић.

„… једна река у мом крају најлепше је текла у твојим песмама. И Ибар и Морава и Гружа. Певао си и свирао са жаром и оним сјајем у очима. Страсно, као момак у тридесетим. На нашим заједничким окупљањима давао си нам све од срца. Године брзог живота и препрека, лечила је твоја свирка и уливала енергију и оптимизам да се лакше носимо са временом испред нас. Пресвирали смо Крњевца, Алексића, Жилића… Са посебним задовољством сам те дочекивао у студију РТС на Кошутњаку. Срце ми је било на месту када сам те пратио испред Народног Оркестра. Оно што си оставио иза себе трајаће. Име ће ти помињати по добру јер добро си дао“, рекао је Влада Пановић.

„Хвала ти за све што си чинио за нас, Краљевчане поготово, који смо следили твој пут у музици и што си нам утабао стазу којом сада идемо и ја и Сенџо и Пановић и Софра и Роске и Боћинац и Иван и много њих младих  који ћемо неговати праву српску музику којом си нас  ти задојио  и оставио у наслеђе …“, истакао је Миша Мијатовић.

„Волео сам твоју песму као своју кућу, као нешто најрођеније. Док ти певаш и свираш, ја видим своје огњиште, своју мајку, своју реку, ову нашу Србију. Ородих се с тобом као ти са својом хармоником, ословљавах те са “роде мој” и пре него што те упознах. Постао си институција народне музике, а остао једно насмејано дете. Теби смрт не може ништа, ти си давно постао бесмртан, ти си и смрт дочекао тим твојим детињим осмешком“, рекао је водитељ Горан Милошевић.

Оставите одговор