Нашем граду је пет пута мењано име. Историја памти Краљево тек од 14. века. Мада, тада је то било село под именом Рудо Поље. Од турске окупације, одомаћило се име Карановац. Када је краљ Милан дошао у посету Карановцу 1882. године, одлучено је да, у част проглашења Србије за Краљевину, Карановац промени име у Краљево; 1949. године долази до промене имена у Ранковићево, како се звало до 1955. године од када се поново усталио назив Краљево.
Територија Краљева заузима површину од 1.530 м², и по томе смо после Београда највећи у Србији. По броју становника (125 488, попис из 2011. године) заузима шесто место на листи највећих српских градова.
Краљево је центар Рашког управног округа који још чине и општине: Врњачка Бања, Рашка и Тутин и град Нови Пазар. Краљево се граничи са 10 општина: на северу са општином Кнић, на североистоку са општинама Крагујевац и Рековац, на истоку са Трстеником, Врњачком Бањом и Александровцем, на југу са Рашком, на западу са Чачком и Лучанима и на југозападу са Ивањицом.
Највиша забележена температура ваздуха у Краљеву била је 22. јула 1939.године и износила је 44,3ºC, док је најнижа, зимска температура забележена 17. фебруара 1956. године и износила је -27,1ºC.
Река Рибница је највећа река која целим својим током пролази кроз територију општине Краљево. Њен горњи (где се зове Сокоља) и средњи ток изграђен је у планинском терену између Столова и Гоча. Дужина реке износи око 26 km, а површина слива од 115 km².
Последњих деценија у Краљеву је видљив негативни природни прирашатај. Примера ради, 2005. године рођено је 1.340 беба, а 2018. године само 873! Стопа морталитета је нпр. 1961. године износила 6,8 а 2015. године 14,5. Не рачунајући ратна времена, 2017. година је била „најсмртнија“ са 915 умрлих, на територији града 649.
По пројекцијама Републичког завода за статистику у наредних двадесет година вршиће се континуирани процес депопулације становништва, па се на простору Краљева очекује смањење за 19.265 лица.
Краљево је спортски град. Активно функционише 148 регистрованих различитих спортских клубова и савеза, а град суфинансира њих 115.
