Био је легендарни књиговођа, и скоро да није било кафане у Краљеву и околини које нису користиле његове услуге. А, и он је максимално користио услуге тих истих кафана. Боем, афористичар, риболовац, својеврсно спадало… Они који су га познавали, кажу да би о анегдотама везаних за њега могао филм да се сними.
Србо Радунковић који је својевремено конобарисао код свог оца Шуга, подсећа да је Миле Пандрц знао да каже: „Дај десет ћевапа и понеси тањир за коске!“. Или, када дође припит у њихову кафану, да каже: „Када се напијем, код вас Шуговаца попијем две ракије и одмах се отрезним!“.
Због специфичног смисла за хумор и зрачењем опуштања, увек је уз себе имао по неку групу млађих момака који су желели да од Мила чују нешто ново. То је он знао да користи када са њима оде у неку кафану, па онако са улаза да се присутним гостима обрати реченицом: „Будите мирни, да неко не би остао без наочара!“. А, онда се обрати конобару: „Момче, отвори врата од клозета да се излуфтира кафана!“.
Сви конобари су познавали његове манире. Један од њих му доноси ракију, одмах после тога и салату. Миле му каже: „Хвала, не треба салата! Ракија је довољно кисела!“.
Боле Радомировић из Полумира подсећа на Милове бројне анегдоте, настале у чувеној кафани „Три липе“ коју је држао његов деда Божо. Једном приликом Божо поведе да прошета пса преко моста у Полумиру, а Миле Пандрц седи на тераси кафане и, онако руком изнад очију, као да боље види… пита: „Које ли је онде Божо, лево или десно?“.
Питали Мила: „Чика Миле, имате ли Ви децу?“. А, он ни пет, ни шест: „Немам! Мени и мајка била нероткиња!?“.
И за крај, када је Миле отишао пијан у суд. Судија га пита: „Зашто сте Ви друже, дошли пијани у суд?“. Он опуштено одговара: „Овде на позиву не пише да морам да дођем трезан!“.