У ували између Миљкове куће и продавнице, и почетка Пролетерске улице, изграђена је дрвена приземна зграда, односно кафана „Слога”. Раде Корићанац и Миодраг Јовановић су купили целу „циган малу” преко пута Наде крзнарке у Пролетерској улици. Ту су направили заједничку кућу, где су живели са својим супругама Стајком и Гаром. Врло брзо су направили дрвени монтажни објекат са називом кафана „Слога”. Имала је испред летњу башту, оивичена металном оградом и унутра са рамом за одлагање бицикала. Када је падала киша башта је била у води. Тада се у „Слогу” улазило преко импровизованих понтона, цигала и дасака. Увијена крпа је спречавала улазак воде унутар кафане.
Први незаборавни конобари су били Томо Петровић и Жико Јовановић. Томо се саживео са послом и људима и остао је све време веран „Слоги” до краја. Умео је да држи под контролом цео објекат. Врло често је преносио поруке, новац, ствари, са неограниченим поверењем. Жика Јовановића је живот одвео у другу врсту посла. Један од власника Миодраг Јовановић је веома брзо погинуо у селу Врби. Његову жену Гару је оженио конобар Жико Вујић и тако постао ортак Раду Корићанцу. У кухињи је радио чувени ћевабџија чика Цане Ђорђевић. Обновљен је и конобарски кадар са браћом Петровић, Рашо и Раде-Мргуд.
После врло кратког времена „Слога” је постала „рибнички универзитет”. Било је то место у коме се по први пут играо билијар, слушала жива музика, џубокс са плочама је прво овде инсталиран, први јавни телефон, прва томбола, први аутомат за коцку…
Постојала је мала сала која је служила за ручкове за више гостију, односно за интимније друштво. И ми из фудбалског клуба „Карађорђе” смо је користили за састанке и за прослављање победа. Величину кафане не представља објекат, већ људи који кроз њу функционишу, дајући јој шарм и душу веома специфичне за нашу Рибницу. Шта рећи о „Професорима живота” првим гостима „Слоге” који су „изградили темељ” на кога су све надоградње биле дозвољене. То су генерације обилато користиле и на томе им хвала.
Ту поред „Слоге“ живео је Мишо Главинић пекар, чији је хлеб одгајио много Рибничана. Моча из чика Мишових плехова остаће заувек запамћена. Била је то личност веома омиљена у друштву и један од најцењенијих Рибничана.
Мирољуб Божовић
(одломак из књиге „Рибничка кафана Слога“)